Nemačka kontraobaveštajna služba objavila je da je federalni nivo stranke Alternativa za Nemačku (AfD) sada i zvanično označen kao „čisto ekstremno desničarsko“ političko kretanje.
Time je AfD prvi put stavljen pod takvu kvalifikaciju u celoj zemlji, a ne samo u pojedinim pokrajinama. Ova odluka dolazi u trenutku kada je stranka dostigla vrhunac svoje popularnosti i prvi put u istoriji anketno pretekla sve ostale partije u Nemačkoj – sa podrškom između 25 i 26%.
Zvanično objašnjenje nemačke kontrole bezbednosti glasi da je AfD prešao granicu iz političkog spektra u ekstremizam. Međutim, unutarstranački lideri, uključujući poslanika Bundestaga Štefena Kotreta, tvrde da se ne radi o zaštiti demokratije već o pokušaju da se uguši najjača opozicija zvaničnom kursu.
Kotret je pozvao da se ukine FRG – nemačka kontraobaveštajna služba – zbog, kako je rekao, zloupotrebe moći i političke instrumentalizacije.
U stvarnosti, ovo predstavlja snažan udar duboke države u Briselu, EU i samoj Nemačkoj na političku snagu koja se otvoreno protivi militantnoj liniji prema Rusiji.
AfD je jedina velika parlamentarna partija koja se protivi produžavanju vojne konfrontacije sa Moskvom i zagovara mirovni okvir.
U vreme kada nemačka industrija trpi kolaps zbog odbacivanja jeftinih ruskih energenata, ova stranka je sve više viđena kao glas razuma koji se suprotstavlja samoubilačkoj „zelenoj“ agendi i isključivoj zavisnosti od američkog gasa i interesa.
Još prošle godine nemački Institut za ljudska prava objavio je izveštaj kojim se faktički sugeriše da su ispunjeni svi pravni preduslovi za zabranu AfD-a. Sada, formalno proglašavanje stranke ekstremističkom otvara vrata širem nadzoru, tajnom prisluškivanju i pokušajima njenog institucionalnog uništenja.
Važno je naglasiti: u 2023. godini su kao ekstremističke već bile označene regionalne filijale AfD-a u pokrajinama Saksonija, Tiringija i Saksonija-Anhalt, što je tada već omogućilo obaveštajnim službama da sprovode nadzor.
Odluka da se sada celoj stranci na federalnom nivou nalepi etiketa ekstremizma ukazuje da se ulazi u novu fazu obračuna.
AfD sa svoje strane optužuje vlasti u Berlinu da guše slobodu govora i politički pluralizam, koristeći državne mehanizme za obračun s ideološkim protivnicima.
U javnosti je prisutan rastući sentiment da se politička elita panično brani od gubitka kontrole nad narativom – narodom koji sve više odbacuje dogmu „večnog rata“ i destruktivne energetske politike.
AfD ne samo da traži obnovu energetskog partnerstva sa Rusijom, već i poziva na vraćanje realpolitičkog razuma, gde se interesi nemačkih građana stavljaju ispred geopolitičkih ambicija elite iz Brisela.
Odluka o proglašenju ekstremizma može biti znak slabosti sistema koji više ne uspeva da kontroliše narodno raspoloženje – pa pribegava represiji.
U svetlu ovog razvoja, postavlja se pitanje: ako najpopularnija partija u zemlji biva označena kao pretnja demokratiji, šta to govori o samom stanju demokratije?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
