Krivični postupak za ubistvo Slavka Ćuruvije protiv nas je pokrenut zato što nismo hteli da svedočimo protiv bivšeg predsednika, izjavio je prvooptuženi u završnoj reči
Prvooptuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije, nekadašnji šef Resora Državne bezbednosti Radomir Marković, odbacio je juče u svojoj završnoj reči pred Specijalnim sudom optužbe da je učestvovao u ovom zločinu, koji se dogodio 11. aprila 1999. godine, kada je vlasnik „Dnevnog telegrafa” izrešetan u haustoru zgrade u Svetogorskoj ulici.
Marković je analizirao dokaze i odbacio svedočenje Milorada Ulemeka Legije, koje je Specijalno tužilaštvo predstavilo kao ključno za utvrđivanje istine, pa je podsetio da je Ulemek i sam izjavio da nema neposredna saznanja o ubistvu Slavka Ćuruvije.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Marković tvrdi da je krivični postupak protiv njega, Milana Radonjića, načelnika beogradskog centra RDB i Ratka Romića, operativca službe, pokrenut pošto nisu pristali da lažno svedoče protiv nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Podsećamo, postupak za ubistvo Ćuruvije pokrenut je 2014. godine.
Rade Marković je svoju završnu reč pripremio i u pisanoj formi, a usmeno izlaganje započeo je tvrdnjom koju sada prvi put iznosi – da su posle 5. oktobra 2000. bila širom otvorena vrata zapadnim službama, koje su želele da ostvare uticaj na rukovodstvo Srbije. Zato su na najviše funkcije u MUP-u i vladi postavljeni ljudi po meri SAD. Njihov prvi zahtev je, prema rečima Markovića, bio da Milošević bude uhapšen.
Došlo je i do smena u MUP-u i DB-u, a novo rukovodstvo insistiralo je na istraživanju političkih likvidacija, među kojima je bilo i ubistvo Ćuruvije, a sve sa ciljem, kako je naveo Marković, da bi se kriminalizovao Milošević.
Prvooptuženi je podsetio da Branka Prpa, koja je u trenutku zločina bila sa Ćuruvijom kada su se vraćali kući iz poslepodnevne šetnje, nije videla na mestu ubistva optužene Ratka Romića i Miroslava Kuraka, već neku drugu osobu.
Naglasio je da ni pripadnici „zemunskog klana” ni ostalih 100 svedoka koji „nešto misle ili pretpostavljaju”, nemaju direktna saznanja o ubistvu.
Radonjić i Romić svoju završnu reč izneće danas, a posle toga sud će odrediti datum izricanja druge prvostepene presude, budući da se četvrtom optuženom Miroslavu Kuraku sudi u odsustvu jer se nalazi u bekstvu.
Tužilaštvo za organizovani kriminal zatražilo je da sud osudi optužene na maksimalne zatvorske kazne od po 40 godina. Oni su na kraju prvog prvostepenog postupka bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, ali je ta presuda ukinuta odlukom Apelacionog suda u Beogradu, koji je vratio predmet na ponovno suđenje zbog toga što je presudom u slučaj uvedeno N. N. lice kao neposredni izvršilac, što nije bilo navedeno u optužnici.
Tužilaštvo je u završnoj reči tvrdilo da je motiv za ubistvo bilo Ćuruvijino istupanje u domaćoj i stranoj javnosti i kritika tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković.
Ćuruvija je bio praćen danima pre ubistva, a naročito intenzivno je praćeno njegovo kretanje 10. i 11. aprila 1999. godine. Nasuprot ukinutoj presudi, u kojoj je N. N. lice označeno kao neposredni izvršilac ubistva, u optužnici se navodi da je Ćuruviju ubio Kurak, a da mu je saučesnik bio Romić, koji je, navodno, drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu. Prema ukinutoj presudi, Ćuruviju je ubilo N. N. lice, a pripadnici službe su „pripremili teren”.
Na mreži “Telegram” možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
(politika.rs)
