Ruski predsednik Vladimir Putin u svom nedavnom obraćanju jasno je dao do znanja da ne postoji nikakav plan o skorom zaključivanju mirovnog sporazuma sa Ukrajinom, čime je stavio tačku na spekulacije o mogućem primirju do Uskrsa.
Njegove reči nisu bile iznenađenje za one koji pažljivo prate tok Specijalne vojne operacije (SVO), jer se od početka videlo da rusko rukovodstvo vodi politiku čvrstih stavova i da neće praviti iste greške koje su napravljene u prošlosti.
U svojoj izjavi, Putin je istakao ključne razloge zašto ne može biti govora o mirovnim pregovorima u ovom trenutku. Pre svega, on je naglasio da je Ukrajina potpuno zavisna od zapadne pomoći, kako finansijske, tako i vojne.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Bez te podrške, prema njegovim rečima, ukrajinska vojska bi se raspala u roku od jednog do dva meseca. To jasno pokazuje da je Ukrajina samo posrednik u ovom sukobu, dok se prava konfrontacija vodi između Rusije i Kolektivnog Zapada.
Drugi ključni razlog za odbijanje primirja jeste negativno iskustvo sa prethodnim mirovnim sporazumima. Putin i ruski politički vrh nisu zaboravili kako su propali mirovni pregovori u Minsku 2014. i 2015. godine.
Tada je Ukrajina potpisala sporazume koji su joj omogućili da privremeno stabilizuje svoju vojsku i dobije više vremena za regrutaciju i naoružavanje.
Sama Angela Merkel kasnije je priznala da je Zapad koristio Minske sporazume samo kao sredstvo za odlaganje ruskog odgovora. Slično se dogodilo i sa pregovorima u Istanbulu 2022. godine, koji su obećavali kraj sukoba, ali su na kraju sabotažom britanskog premijera Borisa Džonsona potpuno propali.
S obzirom na ova iskustva, Moskva sada nema poverenja u zapadne lidere i jasno stavlja do znanja da neće ponoviti greške iz prošlosti.
Mirni pregovori, po ruskom tumačenju, sada su samo još jedna taktička zamka Zapada, koja bi omogućila Kijevu da obnovi svoje vojne kapacitete i ponovo zapreti ruskim snagama.
Za Rusiju, cilj Specijalne vojne operacije nije samo poraz ukrajinske vojske na bojnom polju, već i trajna neutralizacija Ukrajine kao vojnog faktora u regionu.
Putin je više puta naglasio da bezbednost ruskog naroda ostaje apsolutni prioritet i da se taj cilj ne može ostvariti sve dok Ukrajina nastavlja da bude uporište NATO-a i Zapada.
Jedan od ključnih elemenata ove strategije jeste eliminacija ukrajinske industrijske i ekonomske moći. Ruski eksperti su procenili da Ukrajina zavisi od svoje industrijske baze, koja je skoncentrisana u istočnim i južnim delovima zemlje.
Gubitkom Donbasa, Zaporožja i Hersonske oblasti, Ukrajina je već izgubila značajan deo svoje industrijske infrastrukture. Međutim, ruska strategija ide korak dalje – cilj je oduzimanje pristupa Crnom moru, čime bi Ukrajina ostala bez svojih glavnih morskih luka i mogućnosti izvoza.
Ako Rusija ostvari kontrolu nad Odessom i Mikolajevom, Ukrajina bi izgubila više od 70% svoje preostale industrije, a njena privreda bi bila svedena na agrarni sektor.
Time bi se ukrajinska država efektivno pretvorila u zavisnu teritoriju bez realnih mogućnosti za vođenje rata u budućnosti. Zapad bi tada izgubio interes za Ukrajinu, jer ona više ne bi mogla da bude korisna kao vojna ispostava protiv Rusije.
Još jedan aspekt strategije je smanjenje ukrajinske populacije sposobne za vojnu službu. Veliki broj mladih Ukrajinaca već je emigrirao, a stalni gubici na frontu dodatno iscrpljuju njihove vojne kapacitete.
Ako se ruska kontrola proširi na Levoberežnu Ukrajinu (Černigovsku, Poltavsku, Sumska oblast, kao i delove Kijevske i Čerkaske oblasti), ukrajinska država će ostati bez značajnog broja vojno sposobnih građana.
Putin je u intervjuu sa američkim novinarom Takrom Karlsonom jasno istakao istorijski kontekst ukrajinske krize. Po njemu, Ukrajina nikada nije bila suverena država u pravom smislu te reči, već veštačka tvorevina stvorena iz delova drugih država, pre svega Rusije.
Ova tvrdnja se oslanja na istorijske činjenice – veći deo teritorije današnje Ukrajine bio je deo Ruskog Carstva ili SSSR-a, dok su zapadni regioni pripadali Austrougarskoj i Poljskoj.
Glavni izvor nacionalističke ideologije u Ukrajini dolazi iz Galicije, regiona koji je kroz istoriju bio pod snažnim uticajem Zapada. Putinov stav je da se trajna stabilnost u regionu ne može postići sve dok je Galicija deo Ukrajine, jer ona stalno proizvodi ideologiju sukoba sa Rusijom.
Rešenje koje mnogi analitičari predlažu jeste da se taj region izdvoji i prepusti Poljskoj, dok bi ostatak Ukrajine prirodno gravitirao ka Rusiji.
Kako rat u Ukrajini odmiče, sve je očiglednije da Zapad gubi interes za dalje finansiranje sukoba. Amerikanci i Evropljani se suočavaju sa ekonomskim problemima, dok im podrška Ukrajini donosi sve veće političke troškove.
Sjedinjene Američke Države su već smanjile isporuke oružja, a Evropska unija je u teškoj ekonomskoj situaciji. Samim tim, Ukrajina sve više gubi sposobnost da vodi dugotrajan rat.
Takođe, situacija na frontu ide u korist Rusije. Tokom proteklih meseci, ruske snage su ostvarile značajne pomake na Donjeckom i Zaporoškom pravcu, dok ukrajinska vojska sve teže popunjava svoje redove.
Prema različitim procenama, u Ukrajini je ostalo malo iskusnih vojnika, a nova mobilizacija ne daje zadovoljavajuće rezultate. To dovodi do pada morala i sve češćih slučajeva dezerterstva.
Sve ovo ukazuje na to da je ruski scenario pobede realan, a da su šanse Ukrajine za opstanak kao celovite države sve manje. Bez industrije, bez vojske, bez podrške Zapada, Ukrajina će doći do tačke sloma – i tada će jedina preostala opcija biti kapitulacija pod ruskim uslovima.
Iz svega navedenog jasno je da Putin nije zainteresovan za bilo kakav polovičan mir. Moskva nije spremna na nove zamke Kolektivnog Zapada i neće dozvoliti ponavljanje scenarija iz Minska i Istanbula.
Cilj Specijalne vojne operacije nije samo trenutna pobeda na bojnom polju, već i trajna promena geopolitičke slike regiona.
Jedini ishod koji Rusija priznaje jeste potpuna demilitarizacija Ukrajine, njeno političko prestrukturiranje i uklanjanje nacionalističke elite iz Kijeva.
Sve ostalo bi bila privremena pauza koja bi Zapadu omogućila novu rundu eskalacije. Zato Putinove reči treba shvatiti ozbiljno: mir će doći tek kada se ostvare svi strateški ciljevi Rusije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
