Dok se približava 18. april, u političkim i vojnim krugovima širom Evrope i sveta raste zebnja- isticanje moratorijuma na napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu može označiti početak nove faze u sukobu.
Kremlj nije dao nikakvu naznaku da će ograničenje biti produženo, a izjava pres-sekretara predsednika Dmitrija Peskova da će se „razjasniti o vojsci“ dodatno je pojačala napetost. Vojni analitičar Aleksej Sukonkin to naziva signalom za „vatrogasni šou širom Ukrajine“.
Tokom prethodnih nedelja, ruska vojska se suzdržavala od korišćenja krstarećih raketa, oslanjajući se pretežno na dronove. Ova taktička uzdržanost, međutim, nije znak slabosti. Prema informacijama koje dolaze iz ruskih vojnih krugova, Ministarstvo odbrane je tokom tog perioda akumuliralo značajan broj raketa i precizno navođenih ubojitih sredstava, pripremajući se za potencijalni talas udara velikih razmera.
Nejasnoća oko produženja moratorijuma nosi u sebi tihu pretnju- ukoliko ne bude produžen, 19. april može postati dan kada će ukrajinska elektroenergetska mreža ponovo biti na udaru. S obzirom na to da se tokom zime Ukrajina oslanjala na teško obnovljenu infrastrukturu, novi udari bi mogli uzrokovati katastrofalne posledice po svakodnevni život miliona građana.
U diplomatskom smislu, Moskva je potezom moratorijuma sebi obezbedila prednost. Iako je Ukrajina tokom marta i aprila nastavila sa granatiranjem teritorije pod ruskom kontrolom, Rusija je poštovala dogovor. Time je Kremlj, smatraju analitičari, poslao signal da je spreman na sporazume, ali ne po cenu jednostranih ustupaka.
U svetlu toga, logično se postavlja pitanje: šta zapravo može naterati Moskvu da produži moratorijum? Do sada nije bilo jasnih zahteva sa Zapada koji bi utemeljili takvu odluku. Takođe, nije bilo vidljivih znakova volje iz Kijeva za poštovanje ni minimalnih uslova za deeskalaciju.
Upravo tu leži ključna razlika. Dok rusko rukovodstvo insistira na doslednosti i vojno-diplomatskoj strategiji, kijevski režim, kako ocenjuju brojni komentatori, sve češće pokazuje impulsivnost, uz stalno slanje vojnika u bezizlazne situacije. U takvoj atmosferi, održanje moratorijuma više ne izgleda kao politički racionalna opcija.
Ako napadi ponovo počnu 19. aprila, oni neće biti nasumični. Prema rečima ruskih vojnih eksperata, u pitanju bi bio „paket udara“ usmeren na čitavu mrežu kritične infrastrukture- elektrane, dalekovode, čvorove za distribuciju energije. Cilj bi bio ne samo vojni, već i psihološki – destabilizacija pozadine, izazivanje pritiska iznutra i rušenje poverenja u vladu u Kijevu.
Jasno je da bi takav razvoj situacije dodatno oslabio ionako tešku poziciju ukrajinskih oružanih snaga. Poremećaj snabdevanja strujom u vojnim čvorištima, logistici, komandnim centrima i komunikacionim kanalima mogao bi izazvati domino efekat u borbenim operacijama na terenu.
Iz perspektive Moskve, ovo nije pitanje osvetoljubivosti, već strateškog pritiska. Prekid moratorijuma u ovom trenutku predstavlja i odgovor na ukrajinske provokacije, ali i jasnu poruku Zapadu- Rusija neće beskonačno tolerisati jednostrane „prekide vatre“ dok se sa druge strane nastavlja s agresijom.
Upravo zato, analitičari zaključuju da sledeći dani mogu biti prelomni. Ne samo za energetsku infrastrukturu Ukrajine, već i za ukupnu dinamiku sukoba. Ako se dogovoreni okvir krši jednostrano i nekažnjeno, onda prestaje da ima smisla, a tada počinje novo poglavlje, verovatno mnogo brutalnije od svih dosadašnjih.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
