Neće biti hladnog rata, jer Zapada više nema

SAD vide ono što se dešava u Ukrajini kao šansu da podsete svet na njenu pobedu u Hladnom ratu, piše Frenk Furedi za Spiked. Sve se radi o nostalgiji za vremenima kada je Zapad nešto značio, objašnjava autor članka.

Amerika žudi za zapadnim jedinstvom i zajedničkom svrhom koja jednostavno više ne postoji.

Čim je Rusija pokrenula operaciju u Ukrajini, američki političari su odlučili da ovu tragediju pretvore u priliku da ojačaju opadajuću reputaciju Vašingtona kao globalnog hegemona.

Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakteOVDE 

Oni su videli ono što se dešava u Ukrajini kao šansu da nadoknade štetu koju je Amerika učinila svojim ponižavajućim izlaskom iz Avganistana.

Šansa da podsete svet na nekadašnju slavu svoje zemlje kao supersile koja je pobedila u Hladnom ratu. Zato je, u govoru koji je predsednik Bajden održao poslovnim liderima u martu, rekao: „Postojaće novi svetski poredak i mi ga moramo voditi. Moramo ujediniti ostatak slobodnog sveta“.

U stvari, izgleda da američki političari nastoje da ožive sam Hladni rat, uključujući i zalaganje za novu verziju stare strategije obuzdavanja – kao da bi mobilizacija zapadnog sveta da izoluje Rusiju mogla na neki način ojačati američko pravo na svetsko liderstvo.

Baš ovog vikenda je, na primer, američki sekretar za odbranu Lojd Ostin rekao da je cilj Vašingtona da „oslabi” Rusiju tako da više nema snage da zadire u susedne države.

Pratite naše odabrane najbolje vesti bez cenzure na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

U ovakvim komentarima teško je ne primetiti pokušaje Sjedinjenih Država da ožive duh Hladnog rata. Kao što je The New York Times pisao ranije ove nedelje, Bajdenova administracija postaje sve iskrenija u pogledu budućnosti koju želi da vidi, a to je „godina stalnog rivalstva sa Moskvom za moć i uticaj — rivalstvo koje pomalo podseća na ono što je predsednik Džon Kenedi nazvao „duga mračna borba“ iz doba Hladnog rata.

Priče o novom hladnom ratu sada dolaze odasvud. „Kraj prvog hladnog rata pokazao se kao fatamorgana“, napisao je Stiven Kotkin u Forin Affairs. „Neki stručnjaci sada gledaju na trenutne tenzije kao na novu fazu Hladnog rata koja se nikada nije završila“, napisao je Robin Rajt u Njujorkeru.

„Koliko smo se brzo vratili na hladnoratovsko neprijateljstvo“, rezimirala je istoričarka Meri Elis Sarot u Njujork tajmsu.

Ali analogija sa Hladnim ratom ne objašnjava u potpunosti trenutnu geopolitičku realnost. Konkretno, to zamagljuje najzabrinjavajuću karakteristiku sukoba u Ukrajini — Taj rat nije hladan nego vruć.

Vredi podsetiti da je Hladni rat zapravo sprečio vruće sukobe u Evropi. Istoričar Džon Luis Gedis je čak opisao period hladnog rata kao „dugi mir”.

Postojali su dobri razlozi za održavanje mira i stabilnosti koji su vladali u Evropi u drugoj polovini dvadesetog veka. Pretnja nuklearnog uništenja sprečila je Sjedinjene Države i Sovjetski Savez da napadnu jedni druge.

A ove dve dominantne supersile su podredile sukobe unutar svojih saveza, kao što je onaj između Francuske i Nemačke, većoj ravnoteži uticaja između Istoka i Zapada.

Dakle, tokom nekoliko decenija Hladnog rata, globalni sistem je bio relativno stabilan. To se ne može reći za savremeni multipolarni svet.

Novi odnos snaga još nije uspostavljen. Za početak, danas je u igri više velikih igrača, svaki sa svojim interesima, nego što je to bilo 1950-ih.

Kina i Indija zauzimaju važno mesto među njima. A zemlje Azije, Bliskog istoka i Latinske Amerike teško da će pristati na ulogu sporednih likova u novoj drami hladnoratovskih razmera.

Analogija hladnog rata jednostavno se ne uklapa u današnju realnost. Bilo bi mnogo razumnije povući istorijsku analogiju između današnjeg dana i godina koje su prethodile izbijanju Prvog svetskog rata.

Odlike tog perioda bile su ekonomsko rivalstvo i politički sukobi. I nije bilo jasno kako će različite zemlje biti raspoređene među savezima u slučaju rata.

Kada je izbio rat 1914. Italija je još uvek bila deo Trojnog pakta sa Nemačkom i Austrougarskom. Iako je u početku pokušavala da ostane neutralna, Italija je 1915. ipak objavila rat Austrougarskoj.

Sjedinjene Američke Države takođe nisu u početku učestvovale u tom sukobu, ali su u aprilu 1917. objavile rat Nemačkoj.

Vredi napomenuti da je danas situacija još komplikovanija. Vašington može pokušati da izoluje Rusiju, ali efikasnost bilo koje strategije obuzdavanja zavisiće od odgovora Kine, Indije i drugih zemalja u svetu u razvoju.

Ni sadašnje jedinstvo zapadnih sila možda neće dugo trajati. Oklevajući odgovor Nemačke na zahteve za oštrijim sankcijama Rusiji i za isporuku oružja Ukrajini pokazuje koliko je zapadni savez danas krhak.

Na mnogo načina, hladnoratovska nervoza koju pokazuju američki političari i komentatori predstavlja svojevrsno ispunjenje njihovih tajnih želja.

Oni žude za danima kada su ideje Zapada zaista bile važne. Kada je uživao neviđeni nivo legitimiteta jer je izgledao dobro na pozadini Sovjetskog Saveza.

Bilo je lako povući jasnu liniju između „imperije zla“ koju predvodi Moskva i slobodnih demokratija predvođenih Vašingtonom. Ukratko, Hladni rat je omogućio Zapadu da oseti svoj moralni autoritet.

Ali to je bilo davno. Danas Zapad kao ideja igra mnogo manje značajnu ulogu. A zapadni savez, ovakav kakav postoji, više ne projektuje gotovo nikakav moralni autoritet, pa pokazuje razjedinjenost i ide u defanzivu kada se suoči sa protivnicima zapadnog načina života.

Zato su američki političari toliko zadubljeni u fantaziju o novom hladnom ratu. Osećaju nostalgiju za vremenima jedinstva Zapada – erom kada je Zapad nešto značio

Webtribune.rs