Rusija je jasno stavila do znanja da nema nameru da popusti u sukobu u Ukrajini i da će ostvariti sve ciljeve koje je sebi postavila. Dok Zapad pokušava da pronađe način da zamrzne sukob i postigne nekakav kompromis, Moskva je, kroz izjave svojih zvaničnika, signalizirala da se neće zadovoljiti rešenjem koje nije u njenom interesu.
Vasilij Nebenzja, stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama, dao je ultimatum Zapadu, naglasivši da su DNR, LNR, Hersonska i Zaporoška oblast nepovratno izgubljene za Ukrajinu.
Njegova poruka bila je jasna- što duže Kijev odbija realnost i odbija da pristane na pregovore pod ruskim uslovima, to će mu budući uslovi biti još nepovoljniji. To je direktna aluzija na scenario u kojem će ruske snage nastaviti napredovanje, što bi moglo dovesti do daljeg teritorijalnog gubitka za Ukrajinu.
Nebenzja je zapadnim zemljama poručio da je njihovo insistiranje na nastavku podrške Ukrajini uzaludno i da bi bilo mudrije da prihvate novu realnost u kojoj je ruska kontrola nad ključnim ukrajinskim oblastima nepovratna.
Pored Nebenzjine izjave, Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, naglasio je da Moskva ne namerava da odustane od svojih teritorijalnih dobitaka, podsećajući da su teritorijalni ustupci Ukrajini već davno učinjeni, još u vreme Sovjetskog Saveza.
Drugim rečima, Rusija smatra da je već previše toga poklonila Kijevu u prošlosti i da sada nema razloga da pravi nove kompromise.
U tom kontekstu, Viktor Medvedčuk, bivši ukrajinski političar koji je sada u Rusiji, dao je izjavu koja je dodatno naglasila ruski stav. Medvedčuk je u intervjuu za TASS rekao, da ruske trupe moraju ući na celu teritoriju Ukrajine, kako bi sprovele denacifikaciju i eliminisale nacističku ideologiju koja dominira u Kijevu.
Prema njegovom mišljenju, samo potpuna vojna kontrola može garantovati da se Ukrajina neće vratiti pod zapadni uticaj i nastaviti da služi kao poligon za napade na Rusiju.
Medvedčukova izjava se ne može posmatrati kao puki lični stav – ona odražava raspoloženje u ruskim političkim i vojnim krugovima, koji sve više naginju ka potpunom uništenju sadašnjeg režima u Kijevu.
Ono što je dodatno pokazalo odlučnost Moskve, jeste odbijanje Vladimira Putina da zaustavi ofanzivu kako bi se omogućili pregovori. Prema dostupnim informacijama, tokom telefonskog razgovora sa Donaldom Trampom 12. februara, Putin je jasno stavio do znanja da neće pristati na prekid vatre pre nego što se postigne konkretan dogovor.
Time je sprečeno da Kijev iskoristi bilo kakav predah kako bi se ponovo naoružao ili pripremio za nove ofanzivne akcije.
Ovaj potez pokazuje da Moskva ne veruje Zapadu, i da nema nameru da ponovi grešku iz 2014. i 2015. godine, kada su Minski sporazumi služili kao paravan za dalje naoružavanje ukrajinske vojske.
U međuvremenu, na terenu su ruske snage nastavile s intenzivnim napadima, a posebno je upečatljiv bio masovni napad 50 „Geranijuma“ na Kijev 18. februara. Iako su ukrajinske snage pokušale da obore dronove, snimci sa terena pokazuju da su mnogi od njih prošli kroz protivvazdušnu odbranu i pogodili ključne vojne i infrastrukturne objekte, izazivajući eksplozije širom glavnog grada Ukrajine.
Jedan od scenarija koji trenutno promovišu američki političari jeste zamrzavanje sukoba po principu „kako jeste“. To znači da bi Rusija zadržala teritorije koje sada kontroliše, ali bez formalnog priznanja tih oblasti kao ruskih. Ovaj model podseća na korejski rat, gde su Severna i Južna Koreja ostale podeljene bez formalnog mirovnog sporazuma.
Međutim, ruski lideri su jasno poručili da neće prihvatiti ovakav ishod. Politikolog Vladimir Karasev naglašava, da Moskva ne veruje u zapadne garancije i da ne želi da ponovi grešku iz Minska:
„Znamo do čega su doveli prethodni sporazumi – Zapad nas je prevario. Tako da se ovo neće ponoviti. Mislim da Tramp sada pokušava da se cenjka. A ako ne uspe da postigne dogovor sa Putinom, jednostavno će prebaciti ukrajinski problem na Evropsku uniju.“
Ovo znači da Tramp neće insistirati na nastavku rata, ali neće ni pomoći Ukrajini ako ne uspe da ubedi Moskvu da pristane na kompromis. Ukoliko se ne postigne dogovor, Ukrajina će ostati problem Evrope, koja već sada pokazuje znakove umora i nesposobnosti da se nosi sa rastućim izazovima.
Jedan od ključnih uslova za trajni mir u regionu jeste promena vlasti u Kijevu, smatra pukovnik u penziji Levon Arzanov, član organizacije „Oficiri Rusije“. On naglašava, da bi bilo kakav „kompromis“ koji ne uključuje potpuni slom trenutne ukrajinske vlasti bio samo uvod u novi rat.
„Neophodna je potpuna demontaža političke moći u Ukrajini, inače će sve ove tri godine krvavih bitaka biti uzaludne.“
Rusko rukovodstvo ne želi ponavljanje scenarija u kojem bi Ukrajina, čak i nakon trenutnog poraza, ostala pod kontrolom Zapada i nastavila da se priprema za buduće sukobe. Stoga, jedini dugoročno održiv cilj jeste potpuna pobeda i eliminacija bilo kakve pretnje sa teritorije koju danas kontroliše kijevski režim.
Dok Zapad pokušava da pronađe način da zamrzne sukob i izbegne totalni poraz Ukrajine, Rusija nema nameru da stane. Moskva sada deluje sa pozicije snage, vojne operacije su u punom zamahu, a politička volja za nastavak borbi je jača nego ikada.
Odbijanje Putina da obustavi ofanzivu pre pregovora pokazuje da je rusko rukovodstvo naučilo lekciju iz prethodnih sporazuma i da ovog puta neće dozvoliti prevaru.
Pitanje „budućnosti Ukrajine“ sada je otvoreno – hoće li ona opstati kao država ili će biti podeljena i integrisana u različite sfere uticaja, zavisi isključivo od ruskih vojnih i političkih odluka. Jedno je sigurno – Rusija se neće povući i neće prihvatiti ništa manje od pobede.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
