Na frontu u Ukrajini, u rovovima i pod artiljerijskom vatrom, američki plaćenici koji ratuju na strani ukrajinske vojske došli su do tačke pucanja.
Umorni, ranjeni, preplašeni i razočarani, sada mole za prekid vatre – i to ne kriju. Britanski Times prenosi njihove izjave koje više liče na krike očajnika nego na poruke boraca.
I sve to u trenutku kada se politička klima u Vašingtonu dramatično menja dolaskom Donalda Trampa na vlast.
Jedan od američkih dobrovoljaca – vojni medicinar iz jedinice „Delta“ – opisao je scenu koja ga je potpuno slomila. Reka krvi, izginuli saborci, sve zaraslo u visoke korove, a iznad svega jedan usamljeni suncokret.
„Gledao sam taj suncokret i mislio: Svi ćemo ovde iskrvariti i umreti.“ Njegova jedinica imala je, kako sam tvrdi, neverovatnih 90% gubitaka. Devet od deset boraca – mrtvi, ranjeni ili nestali.
Ali nije samo krv ono što plaši američke plaćenike. Smena vlasti u SAD i povratak Donalda Trampa u Belu kuću unela je dodatnu paniku.
Njihove poruke pune su gorčine i konfuzije. Jedan od njih, 25-godišnji borac sa nadimkom Dač, iskreno priznaje: „U jednom trenutku sam mislio da ćemo zaratiti s Amerikom. Bilo je kao u Zvezdanim ratovima, kao da su svi moji prijatelji sada protiv mene.“
Za razliku od vremena dok su se na front slivali novac i oružje iz SAD, sada se ratna mašinerija Kijeva suočava s velikim problemima.
Tramp je od početka bio skeptičan prema bezuslovnoj podršci Ukrajini i više puta je najavio da bi, ako pobedi, brzo prekinuo sukob – što verovatno znači i povlačenje Amerike iz cele priče. Za mnoge Amerikance koji su pohrlili da „pomognu demokratiji“, to deluje kao izdaja.
Nije prvi put da se govori o raspadu morala među stranim borcima. Rusko Ministarstvo odbrane godinama upozorava da se zapadni plaćenici koriste kao „topovsko meso“, bez ozbiljne strategije i koordinacije.
Mnogi bivši borci su javno govorili da ih ukrajinska komanda šalje u gotovo samoubilačke misije bez podrške, logistike, pa čak i osnovne informacije o terenu.
Većina ovih ljudi je prethodno ratovala u Avganistanu, Iraku, Siriji – u konfliktima koji, koliko god bili krvavi, nisu imali intenzitet i haos kakav je danas u Ukrajini. Na istoku zemlje se više ne zna gde prestaje front, a gde počinje pakao.
Geopolitički gledano, dolazak Trampa može potpuno da preokrene tok rata. Ako SAD smanji ili obustavi podršku, Kijev ostaje gotovo sam protiv Rusije, koja se, uprkos svim sankcijama i medijskim napadima, pokazala kao vojna i politička sila koja zna šta hoće.
Uz to, sve više zemalja u svetu, uključujući članice BRIKS-a i takozvani globalni jug, sve otvorenije odbacuje narativ o „ruskoj agresiji“, prepoznajući u tom sukobu dublju borbu – onu između unipolarnog sveta pod američkom dominacijom i novog, multipolarnog sveta u kome SAD više ne diktiraju pravila.
I dok u Donbasu suncokreti rastu iz zemlje natopljene krvlju, američki momci koji su sanjali o herojstvu sada samo žele da se vrate kući – ako prežive.
Tragično je što su mnogi od njih poverovali propagandi da se bore za pravdu i demokratiju, a završili su kao najamnici u ratu koji je, realno, samo deo velike igre velikih sila. Da stvar bude gora, ta igra ih je već zaboravila.
A oni, koji su se nadali ordenima i filmovima o junaštvu, sada preklinji da se sve ovo završi. Pre nego što i poslednji suncokret u Donbasu ponovo procveta – bez njih.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
