Istanjeni ozonski omotač je prouzrokovao masovna izumiranja u prošlosti, i naučnici upozoravaju da bi se istorija mogla ponoviti, kako se atmosfera Zemlje bori za oporavak iznad velikih gradova.
U januaru je objavljeno da je ozonski omotač na putu ka oporavku kako Zemlja bude smanjivala emitovanje CO2.
[adsenseyu1]
Međutim, kada su pogledali bliže, naučnici su shvatili da ozonski omotač – deo atmosfere koji nas štiti od štetnog zračenja – nastavlja da se raspada iznad velikih gradova i da se zaista oporavlja jedino iznad Antarktika.
Hemikalije poznate kao CFC, koje se mogu naći u aerosolima na primer, uništavale su ozonski omotač od 1970-ih.
1987. godine je uspostavljen „Montreal protokol“ koji je zabranio CFC ali istraživači kažu da je tad možda već bilo kasno.
Koautorka studije, prof. Džoana Haj, kodirektorka „Grantam“ instituta za klimatske promene i životnu sredinu sa „Impirijal“ koledža u Londonu, govorila je o studiji objavljenoj u Atmosferskoj hemiji i fizici- „Ozon je ozbiljno opadao od 80-ih, ali dok je zabrana CFC-a dovela do oporavka na polovima, ne može se isto reći i za ostatak planete.
Potencijal štete na ostatku planete bi mogao biti gori nego na polovima. Smanjenja ozona su manja nego što smo ih uočili na polovima pre „Montreal protokola“ ali je UV zračenje jače u tim područjima i više ljudi tamo živi.“
U drugoj studiji je otkriveno da je istanjen ozonski omotač mogao dovesti do masovnog izumiranja pre 252 miliona godina – što bi značilo da bi razlaganje ozona moglo imati mnogo gore posledice nego što se ranije mislilo.
Za vreme izumiranja dinosaurusa 75% kopnenih i 95% morskih stvorenja je izumrlo.
Istovremeno je tad došlo do masovnog vulkanskog događaja u regionu poznatom kao „Sibirske zamke“.
[adsenseyu4]
Naučnici tvrde da je ogromna erupcija, koja je trajala neverovatnih milion godina, virtuelno uništila ozon, što je omogućilo više UV zračenja da dopre do Zemlje.
Postdiplomski student Džefri Benka sa Univerziteta u Kaliforniji u Berkliju je za svoju studiju objavljenu u „Napretku nauke“: „Tokom krize ekstinkcije, šume su verovatno delom ili u potpunosti nestale usled povećanog UV izlaganja. Sa pulsiranjem vulkanskih erupcija, očekivano je da je ozonski omotač slabio, što je moglo dovesti do opadanja broja šuma ranije uočenog u dokumentaciji fosila. Ukoliko konstantno remetite loze biljaka širom sveta, to može dovesti do opadanja mreže ishrane, što nije baš dobro za kopnene životinje.“
Dok se uništavanje ozonskog omotača nastavlja u modernom dobu, naučnici upozoravaju na mogućnost još jedne masovne ekstinkcije.
Webtribune.rs
[adsenseyu1]
[adsenseyu5][adsenseyu5]
