Naučnici upozoravaju na opasnost koja bi mogla da zadesi čovečanstvo u ovom veku – vulkansku erupciju takvih razmera da bi mogla da izazove globalnu katastrofu.
Prema izveštaju objavljenom na Mail Online, stručnjaci smatraju da bi ovakva erupcija mogla imati posledice daleko teže od svega što je zabeleženo u istoriji, a svet trenutno nije pripremljen za ovakav scenario.
Klimatolog, profesor Markus Štofel, upozorava da bi predstojeća erupcija mogla izazvati „klimatski haos“, podsećajući na događaj iz 1815. godine, kada je vulkan Tambora u Indoneziji eruptirao sa razornim posledicama.
Tada je u atmosferu oslobođeno 24 miliona kubnih metara gasova, što je dovelo do dramatičnog pada globalnih temperatura. Taj događaj izazvao je period poznat kao „godina bez leta“, praćen masovnom glađu, smanjenjem poljoprivrednih prinosa i širenjem smrtonosnih bolesti.
Međutim, istraživači upozoravaju da bi potencijalna erupcija u ovom veku mogla imati još teže posledice, s obzirom na trenutnu klimatsku situaciju.
Povećanje gasova staklene bašte i globalno zagrevanje dodatno bi pojačali efekte erupcije, dovodeći do ekstremnih klimatskih poremećaja i nepovratnih posledica po ekosisteme i ljudsku civilizaciju.
Geolog dr Majkl Rampino ističe da bi ovakva mega-erupcija mogla biti daleko destruktivnija od one iz 1815. godine. Svet se suočava sa većim izazovima nego ikada pre – globalna populacija je znatno porasla, a resursi postaju sve ograničeniji.
Rampino dodaje da bi kombinacija vulkanske erupcije i trenutnih društvenih, ekonomskih i političkih izazova mogla dovesti do destabilizacije na globalnom nivou.
„Ovog puta posledice bi mogle biti još gore,“ naglasio je Rampino. „Svet je sada daleko nestabilniji nego pre dva veka.“
Erupcija Tambore bila je toliko snažna da je izbacila ogromne količine pepela, gasova i čestica sumpora u atmosferu, formirajući aerosolni sloj koji je blokirao sunčevu svetlost.
Globalna temperatura pala je za nekoliko stepeni, izazivajući ekstremne vremenske prilike. Poljoprivredni prinosi su opali, a milioni ljudi su patili od gladi.
Epidemije bolesti poput tifusa i kolere dodatno su pogoršale situaciju, stvarajući scenario koji bi mogao da posluži kao upozorenje za ono što nas čeka u budućnosti.
Uprkos ovim ozbiljnim upozorenjima, naučnici ističu da čovečanstvo trenutno nema efikasan plan za suočavanje sa ovakvim mega-erupcijama.
Potencijalne mere za ublažavanje posledica, poput praćenja vulkanskih aktivnosti, izgradnje globalnih skladišta hrane i unapređenja zdravstvenih sistema, još uvek su u ranoj fazi razvoja i nisu u dovoljnoj meri koordinisane na globalnom nivou.
Stručnjaci pozivaju na hitnu akciju kako bi se svet pripremio za ovakav scenario. Neophodno je unaprediti sisteme za praćenje vulkanskih aktivnosti, razviti međunarodne strategije za upravljanje krizama i ulagati u otpornost zajednica na ekstremne klimatske događaje.
Iako ne možemo sprečiti prirodne katastrofe, možemo se pripremiti za njih i time smanjiti potencijalne posledice. Topljenje glečera, porast nivoa mora i ekstremni vremenski uslovi već nas podsećaju na krhkost našeg ekosistema.
Ako se ništa ne preduzme, sledeća velika erupcija mogla bi izazvati globalnu krizu kakvu čovečanstvo nikada ranije nije iskusilo.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
