Na 80 km od zapadne obale Severne Amerike, naučnici beleže pojavu stotina malih rupa na dnu Tihog okeana. Ove godine je iz njih počela da teče vrela tečnost koja je zagrevala vodu oko njih.
Sve sugeriše da je ovo preteča neposredne prirodne katastrofe, koja će po mišljenju naučnika, biti najrazornija u istoriji Sjedinjenih Država i Kanade.
Super zemljotres i cunami
Zemljinu koru čine litosferne ploče koje su u stalnom pokretu. Sudarajući se jedni sa drugima, izazivaju razorne zemljotrese i cunamije. Mesta na kojima jedna ploča tone pod drugu nazivaju se zonama subdukcije. Jedna od njih se proteže duž dna Tihog okeana u dužini od 900 km od severne Kalifornije do ostrva Vankuver u Kanadi i zove se Kaskadija.
Samo na Telegramu nema cenzure – Izbor naših najboljih vesti
U ovom trenutku, okeanska ploča Huan de Fuka se susreće sa kontinentom, ali se ne povlači ispod njega. Umesto toga, ogroman sloj zemljine kore sa površinom od 110 hiljada km2 pritiska na kopno, sabijajući Severnu Ameriku za 30–40 mm godišnje. Kada pritisak dostigne kritičnu tačku, doći će do snažnog pomeranja, praćenog super zemljotresom magnitude 9,2 i cunamijem.
Otprilike 15 minuta nakon početka udara, tridesetmetarski vodeni zid pogodiće ceo front od 900 kilometara do zapadne obale. Biće to najgora prirodna katastrofa u istoriji Severne Amerike.
Stradaće veliki gradovi kao što su Sijetl, Salem, Olimpija, Takoma, Judžin, Portland i desetine malih naselja.
Prvo, super-zemljotres će neizbežno uništiti neke kuće, dalekovode i oštetiti puteve i železničke pruge. Sledeći udarac na infrastrukturu izazvaće cunami, koji će se na kopnu pretvoriti u mlaz krhotina zgrada, prljavštine, unakaženih automobila i ljudi koji će odneti sve što mu se nađe na putu. A onda, kada se vode povuku, doći će neminovna humanitarna katastrofa.
Bez svetla, vode i toaleta
Američka Federalna agencija za vanredne situacije (FEMA) veruje, da će najmanje 13,5 hiljada ljudi postati žrtve samo cunamija. Ukoliko se kataklizma dogodi na vrhuncu turističke sezone, ova brojka bi se mogla učetvorostručiti. Mnogo toga zavisi i od pravovremenog reagovanja kako običnih ljudi tako i državnih službi.
FEMA naglašava, da državni organi u prvi mah neće moći sami da se izbore sa situacijom. Moraće da uključe nacionalnu gardu. Neće moći da evakuišu sve odjednom. Na putevima će u prvim minutima podrhtavanja doći do kolapsa, što će otežati rad spasilačkih službi.
Najrazorniji cunami
Snažan zemljotres magnitude 9,5 pogodio je 26. decembra 2004. obale Šri Lanke, Indije, Indonezije, Tajlanda, Malezije, Somalije i Kenije. Poginulo je oko 300.000 ljudi.
Snažan cunami je 11. marta 2011. pogodio Japan posle zemljotresa jačine 9,0 stepeni. Više od 15.000 ljudi je poginulo, još 6.000 je povređeno, 2,700 se vodi kao nestalo.
22. maja 1960. godine, posle zemljotresa jačine 9,5 stepeni Rihterove skale kod obala Čilea, talas je pogodio Čile, Japan, Filipine i Havajska ostrva. Poginulo je 6.000 ljudi.
17. avgusta 1976. cunami je usledio posle zemljotresa jačine 7,9 stepeni na Filipinima. Poginulo je 5.000 ljudi, 9,500 je povređeno, još 2.000 je nestalo.
Dana 17. jula 1998. zemljotres magnitude 7,1 u Papui Novoj Gvineji izazvao je veliko klizište, koje je zauzvrat izazvalo cunami. Više od 2.000 ljudi je poginulo, 500 je nestalo.
Savetodavna komisija za seizmičku politiku Oregona predviđa da će u oblasti „Interstate 5“, koja se nalazi oko 100 km od okeana, biti potrebno jedan do tri meseca da se obnovi snabdevanje električnom energijom, a kanalizacija i snabdevanje vodom za piće od mesec do godinu dana. Takođe, za dovođenje u red magistralnih puteva biće potrebno od šest meseci do godinu dana.
Medicinske ustanove punim kapacitetom moći će da rade tek nakon 18 meseci.
Na primorju će biti još gore. Oni koji odbiju da se evakuišu, provešće do šest meseci bez struje, od jedne do tri godine bez kanalizacije i vode za piće, a najmanje tri godine bez bolnica i klinika. Sve ovo se ne odnosi na mesta direktnog udara cunamija- normalnog života neće biti još mnogo duže. Ukupno će oko milion ljudi ostati bez krova nad glavom, a još dva i po miliona bez hrane i vode.
Vreme ističe
Ovu sumornu sliku opisao je magazin „New Yorker“ još 2015. godine. Tada su stručnjaci sa kojima je ta publikacija razgovarala, priznali, da Amerika nije spremna za kataklizmu ovih razmera, koja će se dogoditi pre ili kasnije.
[adsenseyu1]
Od tada su izvođene vežbe, uvežbavane su akcije svih službi uz učešće civilnog stanovništva. Mora se shvatiti, da neće patiti samo obala Sjedinjenih Država i Kanade. Uostalom, drugi talas iz Kaskadije će otići na Zapad i za devet sati pogoditi Japan. Postoji mogućnost da posledice cunamija stignu do Kamčatke sa Kurilskim ostrvima.
Za postojanje Kaskadijskog raseda saznalo se pre nešto više od pola veka. Petnaest godina kasnije, u njemu su videli pretnju i počeli da skrupulozno proučavaju sve što bi moglo biti povezano sa njim.
Dobro su bili došli i istorijski dokazi iz Japana i usmene tradicije Indijanaca, od kojih su neke zabeležili istoričari 20. i 19. veka.
Po priči indijanskog vođe plemena Makah, po imenu Billy Bolča, rečeno je da se jedne noći voda povukla sa obale sadašnje države Vašington, a zatim se vratila i zbrisala sve okolo sa lica Zemlje.
Preživeli su pronašli kanue u krošnjama drveća. Naučnici su utvrdili da je reč o zemljotresu magnitude 9,0, a dogodio se 26. januara 1700. godine. Radi jasnoće, simulirano je na računaru.
Ova informacija postala je polazna tačka za dalja istraživanja. Ispostavilo se da se u proteklih 10 hiljada godina Cascadia osetila 41 put, a da se u proseku naknadni potresi dešavaju svake 243 godine, a 323 je već prošlo od poslednjeg.
Primetili su da nešto nije u redu pre osam godina, kada su na rasedu počele da se pojavljuju rupe nepoznatog porekla. U početku su naučnici pretpostavljali da ih je napravila neka nepoznata sila.
Sada izbacuju vruću tečnost. Rupe prečnika oko 5 cm pojavljuju se nasumično, a voda oko njih se zagreva za oko 9 °C.
Hemijski sastav sugeriše, da ova supstanca ispunjava prostor između litosferskih ploča, omogućavajući im da se nesmetano kreću. Pošto je počela da se probija na površinu, to znači da se pritisak između blokova zemljine kore povećava, a sa smanjenjem količine „tečnosti za podmazivanje“, povećava se trenje.
Drugim rečima, ovo može značiti da je zemljotres neizbežan, i da će se desiti tokom našeg života. Ne danas ili sutra, već u narednim godinama.
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
