Dok NASA i ostale slične organizacije smišljaju načine kako da nas zaštite od katastrofa poput udara asteroida u našu planetu, ne možemo a da ne razmišljamo šta će biti kada dođe ono neizbežno od čega niko ne može da nas zaštiti – kraj univerzuma.
Prema nekim predviđanjima, univerzum i sve što znamo će prestati da postoji za 22 milijarde godina, ali ima naučnika koji kažu da je univerzum već ušao u staro doba i da nam je ostalo oko 2,8 milijardi godina.
[adsenseyu1]
Jedina stvar oko koje se svi naučnici slažu jeste da će univerzum jednog dana morati da umre.
Međutim, rasprave se vode oko toga na koji način će univerzum umreti.
Najrasprostranjenija je teorija po kojoj će se univerzum pocepati (Teorija Velikog cepanja).
Univerzum se konstantno širi još od svog formiranja pre skoro 14 milijardi godina, a galaksije se sve više udaljavaju jedne od drugih.
Prostor između galaksija bi mogla da popuni tamna energija za koju se veruje da kontrira efektima gravitacije.
Uz više tamne materije, efekti gravitacije će postajati slabiji, a univerzum će se širiti sve brže i brže dok ne prestigne brzinu svetlosti.
[adsenseyu4]
Pošti gravitacija više neće moći da drži stvari, galaksije će početi da se cepaju, a nakon njih i crne rupe i zvezde i sve ostalo sve dok ne ostanu samo čestice koje lebde naokolo.
Drugi pak veruju da će tamna energija postati slabija i da će gravitacija dobiti bitku (Teorija Velikog krckanja).
Ukoliko se to dogodi, jačina gravitacije će skupiti sve u univerzumu.
To bi moglo da potraje nekoliko triliona godina, ali bi značilo da bi se neke galaksije počele sudarati, uzrokujući ogroman porast temperature u univerzumu. Nastala bi toplota od koje bi čak i zvezde pregorele.
Nekoliko trenutaka pre Velikog krckanja, atomi će se raspasti usled ogromnog pritiska pre nego što crne rupe počnu da gutaju sve, pa i sebe, stvarajući jednu veliku crnu rupu koja će na kraju pojesti samu sebe.
[adsenseyu1]
Međutim, ima onih koji veruju da to neće biti kraj univerzuma i da je univerzum već prošao kroz jedan takav ciklus ranije.
Kada univerzum bude u najkompaktnijem stanju, čestice bi mogle da se sudare jedne s drugima i da uzrokuju novi Veliki prasak i ponovo šireći univerzum (Teorija Velikog odskoka).
Postoji i jedna teorija po kojoj će se univerzum širiti, ali se neće pocepati, već će postati ništavilo (Teorija Toplotne smrti).
Kako unvierzum bude postajao veći, materija i energija će se ravnomerno raspoređivati kroz univerzum dok temperatura ne padne do apsolutne nule.
Kada se energija i materija toliko rašire, neće biti dovoljno koncentrovane energije za nastanak novih zvezda.
Stare zvezde će umirati jedna po jedna, a univerzum će potpuno potamneti jer ga ništa neće osvetljavati. Postaće jedno veliko ništavilo.
Prema jednoj skorijoj teoriji, univerzum je u nestabilnom stanju i za nekoliko milijardi godina bi iz drugog univerzuma mogao da se pojavi mehur koji će se ubrzano širiti i stvarati novi univerzum a uništavati stari (Teorija Velikog srka).
Teorija Velikog praska je opšte prihvaćena, ali nikada zapravo nisu pronađeni dokazi da univerzum i vreme oduvek postoje i da nikad neće nestati.
U univerzum su poslati neki sateliti poput Plankovog satelita koji mere zračenje na različitim nivoima kako bi otkrili kada je tačno univerzum nastao. Ova merenja bi konačno mogla otkriti koliko će još dugo univerzum živeti.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
