Većina ljudi zna za brojna građevinska postignuća egipatskih dinastija, kao što su piramide, hramovi Gize i Sfinga.
Mnoge knjige i video pokazuju opise radnih tehnika koje nose kamene blokove iz vrele pustinje i pažljivo ih smeštaju. Ipak, ovaj sjajan posao nisu mogli da naprave ljudi u tadašnje vreme.
Do 7. veka pne bilo je malo gvožđa u Egiptu, jer se ovaj materijal počeo koristiti u Asiriji, koja je tada napadala Egipat. Zapravo drevni Egipćani smatrali su gvožđe materijalom Seta, duhom zla.
[adsenseyu1]
Malo primera metereotskog gvožđa nađeno je u Asiriji.
Bazični prblem jeste da su mnogu gradovi u Egiptu napravljeni od bazalta, granita, kvarca i diorita, što su veoma teški primeri kamenja koji ne mogu da se oblikuju čak ni sa gvozdenim oruđem.
U većini istorije Egipta, korišćena je bronza koja je mekša od gvožđa.
U ovom članku, videćemo primere antičke izrade od čvrstog kamena koja jednostavno nije mogla tada da se desi.
Prikazaćemo samo nekoliko primera.
Čuveni nedovršeni obelisk
Počinjemo u Asvanu, koji je najbliži granici sa Sudanom gde smo našli čuveni nedovršeni obelisk i manji, koji je prikačen za granitnu stenu.
Veliki nedovršeni obelisk u asvanskom kamenolomu
Arheolozi tvrde da je vladarka Hatshefust, koja je bila na tronu 1478.godine pne sanckionisala kontrsukciju veću od dve. Ovo je treći najveći obelisk u Egiptu ikad.
Da je završen, dostizao bi 43 metara i težio bi oko 1200 tona.
Pitanje jeste: koje oruđe je korišćeno da se oblikuje ovaj kameni spomenik i kako su Egipćani planirali da ga podignu?
Egiptolozi veruju da je okrugao kamen koji se drži u ruci bilo glavno oruđe. Bazično, svako oruđe koje je dovoljno čvrsto može da oblikuje i seče drugi materijal. Roze granit od kojeg je napravljen nedovršeni obelisk je jak od 6 do 7 po Mohs jačini (dijamant je jak 10 i najčvršči je materijal na svetu). Zato okrugao kamen ne bi mogao da oblikuje obelisk.
Bronza od koje se takođe pravilo oruđe, je oko 3,5 na Mohs skali.
Drugi problem s obeliksom jeste što ima malo mesta unutra da stanu ljudi i da ga oblikuju.
Prema inženjeru Kristoferu Dunu, nedovršeni obeliks je dokaz da se koristila tehnologija koju ne poznajemo. Nije poznato koje metode su koristili.
Koje oruđe je korišćeno za oblikovanje?
Kris Dan misli da ako neko posmatra šablon koji oruđe ostavlja, naročito na zidovima koji okružuju obelisk, koriščeno je oruđe koje se nosi u ruci.
Prema Krisu:
„Horizontalne linije tipične su u sečenju kada oruđe stane na putu sečenja kako bi uklonio višak. Takođe, moguće je da se oruđe ljuljalo napred nazad prema zidovima kako bi se uklonio višak.“
Drugim rečima, neka tehnologija je korišćena koju Egipćani tada jednostavno nisu imali. Ovo dovodi do pitanja: da li dinastija nije ovo radila, a Grci i Rimljani nisu odgovorni, ko onda jeste?
Tragovi kugle uz dva manja obeliska
Znamo da su čudni uređaji i materijali otkriveni na arheološkim nalazištima širom sveta, ali su skriveni jer se ne ukpalaju s konvencionalnom istorijskom paradigmom.
Gospodin Vilijam Flinders Pestri je jedan od najvećih egiptologa 19. I 20. Veka. On je otrio bušilice koje se nalaze u muzeju u Londonu. Delovi bušilice nisu otkriveni, ali srž se sastoji od granita, krečnjaka i gipsa, između ostalog.
Kris Dan je proveo sate u ovom muzeju i istraživao je bušilice:
„Najfascinatnije jeste granitna srž koja je opisana kao spirala oko srži. Ona je 500 puta jača od današnjih bušilica za dijamante, a rotirajući deo je brži od modernog. „
Često se citira ideja da su ove bušilice nastale korišćenjem cevi koja se koristila kao abraziv, a moderna replika nikada nije nastala.
[adsenseyu1]
Druga zbunjujuća stvar jeste Serapeum u Skaraju, koji sadrži masivne granitne kutije..
U 13. veku pre nove ere Khaemveset naručio je da tunel bude napravljen kroz krečnjak, sa komorama sa strane, kako bi u njih stao granitni sakrofag težak oko 70 tona, sa mumificiranim ostacima bika Apis.
Kris Dan bio je deo projketa komplekasa od metalnih delova devenijama. Studirao je ove granitne kutije. „Kutije imaju isti karakter kao one u Serapeumu. Ipak, ove u Serapeumu su napravljene preko hidalju godina kasnije.
Imajući u vidu datum, razumno je spekulisati da nije određen dobar vremenski period kutija. Njhov karakter pokazuje da su njihovi kreatori koristili isto oruđe i veštine kao i znanje.
Uz to, kutije na obe lokacije dokaz su veće svrhe od pukih sarkofaga. Završene su s velikom preciznošću, ćoškovi su neverovatno četvrtasti a unutrašnjost je do detalja izmerena. Sve ovo bilo je teško postiću u to vreme.“
„Kutije su ravne, izmerene i vertikalno i horizontalno i paralelne su jedne s drugima. „
„Dok se možemo prepirati oko toga da moderni čovek ne može da ima modernu perspektivu artigakta koji su stari na hiljade godina, nivo preciznosti na ovim artefaktima nedostaje u arheološkoj literaturi i jedino se može otkriti ako razumemo šta je bilo potrebno da se ovo sagradi.
Kao inženjer i majstor, moje mišljenje je da praistorija mora ponovo da se preispita. Niko ne radi ovakav posao osim ako nije postojala viša svrha artefakta.
Čak i koncept preciznosti ne dešava se osim ako artefakt nije namenjen za nešto drugo. Jedini razlog ovolike preciznosti može biti korišćenje oruđa toliko preciznog da je nemoguće da ne naprave nepreciznu građevinu.
Sa bilo kojim scenarijom, gledamo u veću civilizaciju praiszorije koja je sada prihvaćena“
Neverovatna preciznost kutija
„Zato verujem da su ovi artefakti izmeren u Egiptu napravljeni od strane više civilizacije nego što smo mislili da je tada postojala. „
Takođe moramo da razmislimo o tome da je većina kutija u Serapeumu napravljena od krečnjaka koji je donet iz Asvana, udaljenog 800 kilometara. Ne samo to, već je svaka kutija isečena za sebe.
Deluje kao da ove kutije nisu napravili Egipćani već sofisticiranija kultura.
Nezavršen obelsik u Asvanu sa rupama mokazuje kako je granit podeljen
Ono što ste videli i pročitali je samo deo artefakta koji se ne uklapa u paradigmu dinastije Egipata. Ovi artefakti nisu mogli biti napravljeni od ruku tih ljudi i zato moramo da zaključimo da su stariji i napravljeni od nepoznate civilizacije naprednije od egipatske.
Webtribune.rs
