Kombinacija ljudstva iz istočne Evrope sa tehničkim mogućnostima NATO-a unapredila bi vojni potencijal Partnerstva jer bi smanjila rizik od smrti vojnika zemalja članica NATO-a, što je glavna prepreka njihovoj spremnosti da delaju, pisao je Soroš još 1993. godine
NATO razmatra otvaranje zasebne kancelarije u Japanu, glasila je vest koju su objavili mnogi mediji, a kineski „Global tajms“ je tim povodom poručio da je u pitanju trn kome će slediti čupanje. Kineski list blizak Komunističkoj partiji izrazio je nadu da će „proširenju NATO-a jednog dana doći kraj“.
Najavljena NATO kancelarija u Japanu bila bi prva na azijskom kontinentu, a cilj ovog poteza je da ovaj vojni savez, čiji je primarni fokus saradnja između Amerike i Evrope, osnaži svoje prisustvo i u Aziji. Japanski ministar spoljnih poslova Jošimada Hajaši ovu odluku pravda navodeći da je „svet postao nestabilniji“ usred eskalacije ukrajinskog sukoba.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Jošimada je napomenuo da Japan nije članica NATO-a, ali da bi otvaranje kancelarije poslalo snažnu poruku regionu da se članice Alijanse i Tokio „upuštaju u međusobne odnose na veoma postojan način.“
Ovaj plan, međutim, nije od juče. Ideja o ulasku Japana u NATO postoji najmanje 30 godina, a izložio je i američki milijarder Džordž Soroš 1993. godine u eseju „Novi svetski poredak: Budućnost NATO-a“.
[adsenseyu1]
Koliki je uticaj Soroša na delovanje i odluke NATO-a ne krije ni sam Atlantski savez.
NATO je na svom portalu 2000. godine objavio da su „u prošlosti, Institut za otvoreno društvo g. Soroša i NATO združivali resurse za zajedničke projekte, recimo u Gruziji i u okviru programa za pripravnika za NATO.“
Povod za objavu je bila Soroševa poseta NATO štabu zbog „razgovora o naporima za jačanje demokratskog društva u Jugoistočnoj Evropi i Centralnoj Aziji.“
NATO i Sorošev novi svetski poredak
U pomenutom eseju Soroš navodi da su nacionalne države, a pogotovo Rusija, najveća pretnja po njegovo „otvoreno društvo“ koje je orjentisano na tržište, nema jedinstveni svetonazor i nad kojim se Zapad postavlja kao dominantni faktor.
[adsenseyu4]
Dok se Sovjetski savez raspadao, a Rusija ni na koji način nije predstavljala „pretnju“ po Zapad, Soroš piše da će „opasnost od pojave nacionalističke diktature u Rusiji – koja je, na kraju krajeva, najvažnija zemlja sa bezbednosne tačke gledišta – biti najveća nakon stabilizacije ekonomije.“
Rešenje za suzbijanje tih „pretnji“ je, kako navodi, stvaranje novog svetskog poretka.
„Zasniva se na Sjedinjenim Državama kao preostaloj supersili i na otvorenom društvu kao organizacionom principu. Sastoji se od niza saveza, od kojih je najvažniji NATO i Partnerstvo za mir, koji opasuju severnu hemisferu“, opisivao je Soroš još pre 30 godina temelje „novog svetskog poretka“.
Podsetimo, Partnerstvo za mir je osnovano 1994. godine.
U Soroševom novom svetskom poretku, „Sjedinjene Države ne bi bile pozvane da delaju kao policajac sveta, već bi bile u sprezi sa drugima“. Navodi i da bi kombinacija ljudstva iz istočne Evrope sa tehničkim mogućnostima NATO-a umnogome unapredila vojni potencijal Partnerstva jer bi smanjila rizik pogibija vojnika NATO zemalja, što je glavna prepreka njihovoj spremnosti da delaju.
Drugim rečima, put do novog svetskog poretka vodi preko leševa građana istočnoevropskih zemalja koje bi NATO snabdevao oružjem i municijom.
Svaka sličnost sa aktuelnom situacijom u kojoj ukrajinske vojnike u vrećama za leševe isporučuju porodicama koristeći „tehničke mogućnosti NATO-a“ (ni)je slučajna.
Iako Ukrajina nije članica NATO-a, izvori za „Volstrit džornal“ ukazuju da se radi na rešavanju „ovog problema“ koji je izazvan, između ostalog, strahovanjem zemalja poput Nemačke da bi pristupanje Ukrajine Alijansi podrazumevalo uvlačenje Zapada u direktan rat sa najvećom nuklearnom silom na svetu.
„Diplomate i zvaničnici NATO-a sada rade na rešenju koje bi podrazumevalo da bi Ukrajina mogla da se pridruži NATO-u u budućnosti, a da će joj biti ponuđena momentalna pomoć i bez članstva“, piše američki list i dodaje da će predlog biti izložen na predstojećem NATO skupu u Litvaniji.
Japan kao delić koji nedostaje
Da bi infrastruktura za održavanje Soroševog svetskog poretka bila potpuna, potreban je Japan. Tako, Soroš piše 1993. godine da temelji „novog svetskog poretka“ neće biti potpuni bez Japana u NATO-u.
„Treba zahtevati da Japan uđe u NATO. Tada bismo imali početke arhitekture za novi svetski poredak“, navodi Soroš.
Soroš u svom eseju navodi kako „nacionalističke diktature“, kako naziva zemlje koje se opiru konceptu „otvorenog društva“, moraju stvoriti „neprijatelja“ da bi se održale.
Međutim, da je stanje upravo suprotno, odnosno da su „otvorena društva“ ta koja moraju imati večitog neprijatelja ukazuju nebrojene američke vojne agresije na zemlje koje nisu predstavljale bezbednosnu pretnju po Vašington.
Čak je i bivši savetnik Ronalda Regana, Dag Bendou, u martu ove godine izjavio da „Moskva za vreme Putina ni na koji način nije bila pretnja po evropsku sigurnost, pogotovo ne američku“. Bendou je potvrdio da je Rusija imala razlog za svaku intervenciju, uključujući i onu u Ukrajini.
I tu će se potencijalno vrbovanje Japana na stranu NATO-a pokazati kao korisno, jer, kako zaključuje „Global tajms“, Japan zapravo unapređuje američku strategiju guranja Kine na stranu neprijateljske sile.
„A kada uperite oružje u Kinu, Kina će odgovoriti“.
Vladimir Nikolić (RT)
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
