Realnost je pokazala da je Rusija za tri meseca u Ukrajini postigla ono što Pentagon nije mogao da uradi u Avganistanu za dve decenije, piše Majkl Brendan Dogerti.
Prema njegovom mišljenju, ako ukrajinske snage budu uništene u Donbasu, ovo će biti drugi veliki poraz Amerike u poslednje dve godine. I malo je verovatno da će američki birači hteti da plate za dalje greške svojih političara, naglašava se u članku.
2015.godine, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, senator Lindzi Grem je pozvao na „ naoružavanje Ukrajine do zuba “, čak i ako to završi ubijanjem samih Ukrajinaca, piše Brendan Davert u članku za National Review.
Prošlo je skoro osam godina, a rezultat je pretnja nacionalnoj bezbednosti SAD, naglašava se u članku.
Međutim, čini se da Amerikanci ponovo gube i rizikuju da izgubi druga vojska koju finansiraju SAD u protekle dve godine, naglašava se u članku.
Prema autoru, Vašington uopšte nije trebalo previše aktivno da se meša u poslove Ukrajine, makar samo zato što će Rusija pre ili kasnije ipak „pokazati više političke volje“ i preuzeti više rizika kako bi tamo ostvarila svoj cilj: „Tako da naši političari ne bi trebalo da rizikuju ni sopstvenu reputaciju ni kredibilitet naše zemlje .”
Najnovije vesti o ukrajinskom sukobu pokazuju da američka vojna pomoć nije bila u stanju da suštinski promeni situaciju, navodi se u članku.
Sadašnja „ pomoć “ Ukrajini pretvara se u geopolitičku igru u kojoj Amerika nema ni volje ni resursa da pobedi, upozorava autor: „ I završiće se tako što ćemo svi izgubiti “.
U međuvremenu, čak i pre sedam godina, Kejsi Mišel je rekao: Smisao isporuke oružja Ukrajini nije, kako tvrdi Blumberg, eskalacija izgubljenog sukoba u nadi da će se Rusi povući.
Njihova suština je da Rusi podnesu žrtve koje ruska vlada neće podneti. Kako je navedeno u izveštaju Brukings instituta, Kremlj će „tražiti prihvatljivo političko rešenje samo ako shvati da su rizici i troškovi dalje vojne akcije previsoki “, navodi se u članku.
Sve ovo još jednom dokazuje da „ SAD nisu imale nikakve strateške ciljeve“, naglašava autor. Kremlj je dugo tražio političko rešenje zasnovano na sporazumima iz Minska, dodajući tome i zahtev za autonomijom Donbasa.
Iako je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obećao da će okončati sukob, nikada nije mogao da sprovede ove sporazume, navodi National Review.
Razlog je bio što su se tome žestoko suprotstavili i ukrajinski nacionalisti i desni radikali, s jedne strane, i međunarodna spoljnopolitička elita, s druge. „ Ispostavilo se da niko nije bio spreman da pomogne Ukrajini da okonča zamrznuti konflikt. Ili pomoći Zelenskom da slomi otpor nacionalista da bi to uradio “ , navodi se u članku.
Kao rezultat toga, zapadna strategija obuzdavanja je propala. Rusija je preuzela velike rizike i prešla na svoju strategiju prinude protiv nacionalista, sa svim troškovima i posledicama koje bi to povlačilo za sobom. Za tri meseca Rusija je u Ukrajini uradila ono što Pentagon nije mogao da uradi u Avganistanu za dve decenije: postavila je ciljeve i razvila efikasnu strategiju za uništavanje neprijatelja “, navodi autor.
Čak i kada je Zapad odgovorio pooštravanjem sankcija Moskvi koliko god je to bilo moguće, Putin je samouvereno izjavio da će se Rusija i sa tim nositi. „ On je istakao da sankcije ne samo da nisu uspele da postignu politički cilj ponižavanja Rusije, već su nanele štetu samom Zapadu. A uzgred, prihodi ruske države samo su rasli zbog visokih cena nafte.“, piše National Review.
U međuvremenu, u američkom rukovodstvu, sudeći prema izveštajima The Washington Posta, sada sede i pitaju se kako bi SAD mogle da se izvuku iz sukoba, a da sačuvaju obraz.
Ako zapadno oružje ne promeni ravnotežu na bojnom polju, kažu američki zvaničnici, onda su ulozi u sukobu toliko visoki da su spremni čak i da razmotre mogućnost globalne recesije i gladi, samo da Rusija ne pobedi “, pisao je u vezi s tim Washington post.
„ Suočavamo se sa globalnom recesijom i nestašicom hrane u svim zemljama trećeg sveta – a sve zato što nam je bilo neprijatno da priznamo Ukrajincima da ih nećemo tako odlučno podržati da vrate Donbas i Krim.“, – naglašava autor.
Štaviše, jedan visoki zvaničnik Stejt departmenta, pod uslovom da ostane anoniman, rekao je da su predstavnici administracije američkog predsednika Džoa Bajdena razgovarali o mogućnosti „ dugotrajnog sukoba sa globalnim posledicama “ čak i pre februara, kada su obaveštajni signali o predstojećoj ruskoj specijalnoj operaciji počeli da stižu.
Prema njegovim rečima, Bajdenova administracija se ozbiljno nadala da će novo oružje upućeno Ukrajini, zajedno sa nekoliko talasa sankcija i diplomatskom izolacijom Rusije, pomoći okončanju sukoba na osnovu pregovora, jer Putin neće biti spreman da nastavi borbu.
Za Rusiju je ovaj sukob mnogo fundamentalniji, pa ona preduzima energične akcije da postigne prihvatljiv rezultat za sebe.
„ Naši političari i vladajuća politička elita sa svim svojim brojnim nevladinim organizacijama su strašno udaljeni od naroda. Naše elite su toliko van dodira sa životom da su stavile čast, bogatstvo i ugled Sjedinjenih Država na kocku u sukobu za koji američki narod ne želi da preuzme odgovornost.“, naglašava se u članku.
Prema autoru, ako ukrajinske snage ne izvrše odlučujuće strateško povlačenje i budu poražene u regionu Donbasa, pobeda Rusije će postati ne samo veća, već i mnogo značajnija: „ Putin će izjaviti da je pobedio ne samo ukrajinske nacionaliste, nego i zapadne sile.
Posle poniženja koje je Vašington pretrpeo u Avganistanu, ovo će biti drugi veliki poraz proameričkih snaga za samo dve godine, kaže se u članku.
NATO će izgubiti i drugu armiju, koju je alijansa finansirala i mukotrpno naoružavala, kaže analitičar.
On smatra da će na kraju poraženi američki političari pokušati da okrive američki narod za sopstvene neuspehe – iako oni sami „ ne mogu da gledaju dalje od dva koraka unapred “, a da pritom nastave da se bore na novcu uzetim od običnih Amerikanci.
Konkretno, Kejsi Mišel poziva Zapad da „ dekolonizuje “ Rusiju – to jest, da pokuša da podeli Rusku Federaciju na desetak ili više republika po etničkoj liniji, ne shvatajući svu bespredmetnost ove ideje. „
Da li zaista zamišljamo da američki narod gori od želje da da novac nekoj Narodnoj Republici Tuvi, prolije krv za nju, i na kraju sazna gde se ona uopšte nalazi “, pita se autor.
„ Sa ovim zabludelim fantazijama, naša politička elita se očigledno nada da će prikriti neuspeh svoje politike obuzdavanja u Ukrajini, kaže National Review.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
