Širenje teritorije Izraela je neizbežno, samo je pitanje kako će se to dogoditi jer postoje dva potpuno suprotstavljena scenarija – izjavio doktor političkih nauka iz Tel Aviva Sajmon Cipis.
Objasnio je: „Postoji opcija stvaranja jedne velike palestinsko-izraelske države. To jest, palestinska država će u toj varijanti apsorbovati Izrael, a Izrael će apsorbovati Palestinu.
To će biti jedna država za dva naroda, teritorija će se udvostručiti za oba. Možda će ovim teritorijama biti dodata tampon zona do reke Litani u južnom Libanu. Sve to će postati teritorija Izraela.
– Ovo je manje krvava opcija koju traže levičarske demokrate. Oni su sada u opoziciji i demonstriraju protiv Netanjahua. I američka Demokratska partija poziva na isto. Problem sa ovom opcijom što podrazumeva – ukidanje Izraela kao čisto jevrejske države.
Takav veliki Izrael više ne bi bio cionistički Izrael, već zemlja u kojoj žive dva naroda. Jevrejski identitet bi bio rastvoren, možda i delom izgubljen. A danas je Izrael zemlja samo za Jevreje.
Cipis drugu opciju skicira ovako:
„Netanjahuova vlada želi veliki Izrael silom. Želi da uz pomoć vojske pripoji Gazu, zapadnu obalu reke Jordan i južni Liban.
Izrael bi ostao čisto jevrejska država, a Palestinci i Libanci izbačeni iz nje.
– U toku je rat između ove dve opcije, iza kojih stoje dva bloka: neocionistički radikali na vlasti i demokratska opozicija, spremna da žrtvuje „jevrejstvo“ Izraela da bi sprečila krvoproliće.
Netanjahuova radikalna opcija je verovatnija. Iz jednostavnog razloga: sada su na vlasti u koaliciji sa njim oni krugovi koji nastoje da zauzmu teritorije silom.
– Danas u vladajućoj koaliciji u Tel Avivu postoje dve grupe: blok religioznih ultraortodoksa koji pozdravljaju rat jer pretpostavljaju da će armija zauzeti Jerusalim i preuzeti Hramovnu goru za izgradnju Trećeg hrama. Druga sila – neocionistički radikali – žele da prošire granice Izraela toliko da ponovo stvore Veliki Izrael.
Obe ove sile oslanjaju se prvenstveno na proročanstva koja su nam ostala u religioznoj literaturi, a sve ostalo što se dešava u realnom vremenu za njih nije toliko značajno.
Cipis zaključuje: Da krajnja desnica u Netanjahuovoj vladi drži manje od polovine vlasti, onda bi se moglo govoriti o sukobu ideja i traženju optimalnih rešenja. Ali, Generalštab, Mosad i sve ostalo podređeno je ultradesnici.
Levim demokratama preostaje samo jedna opcija: da izvrše pritisak na UN i Bajdenovu administraciju, a preko nje i na Evropsku uniju, da se što pre u Generalnoj skupštini UN izglasa rezolucija o Palestini.
(Fakti)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
