Rover američke svemirske agencije – Perseverance sada je na samo tri nedelje od spuštanja na Mars.
Robota i Crvenu planetu trenutno razdvaja oko 4,5 miliona km (3 miliona milja), ali ovaj jaz se brzo smanjuje.
Najveće i najsofisticiranije vozilo, ikada poslato da sleti na drugu planetu, robot NASA-e, cilja se na gotovo ekvatorijalni krater nazvan Jezero. Ključni trenutak očekuje se nešto pre 21:00 GMT u četvrtak, 18. februara.
Da bi se spustio, rover će morati da preživi ono što inženjeri nazivaju „sedam minuta terora“ – vreme potrebno za izlazak sa vrha atmosfere na površinu.
„Teror“ je referenca na zastrašujući izazov koji je svojstven pokušaju smanjenja ulazne brzine od 20.000 km/h na brzinu laganog hoda u trenutku „spuštanja točkova“.
„Kada naučnici pogledaju naše mesto sletanja, krater Jezero, vide objašnjenje svega: ostaci drevne reke koja se uliva i izliva iz ovog kratera i misle da je to mesto gde treba potražiti znakove prošlog života. Ali kada ja pogledam Jezero, vidim opasnost“, kaže Alen Čen, inženjer koji predvodi tim za spuštanje.
„Svuda postoji opasnost. Postoji litica visoka 60-80 metara koja se probija kroz sredinu našeg mesta sletanja. Ako pogledate prema zapadu, postoje krateri iz kojih rover ne može da izađe čak i ako bismo uspešno sleteli u jedan od njih.
A ako pogledate na istok, postoje velike stene zbog kojih bi naš rover mogao da bude veoma oštećen, ukoliko bismo ga spustili na njih“, rekao je Čen.
Srećom, Perseverance ima neke isprobane tehnologije koje bi trebalo da osiguraju da dosegne sigurnu tačku na površini. Među njima je i čuveni mlazni avion „Skycrane“ koji je uspešno prizemjio prethodni rover NASA-e, Curiosity, pre osam godina. Postoje čak i neki dodaci dizajnirani da poboljšaju pouzdanost.
Za razliku od Curiosity-a, koji je otvorio padobran u trenutku kada je dostigao unapred određenu brzinu, Perseverance će prvo proveriti okolinu pre izdavanja komande. Sa tim je povezana i relativna navigacija terena.
Perseverance će ispitivati tlo ispod i proveravati ga na osnovu satelitskih snimaka kratera kako bi se bolje izmerio njegov položaj. To je kao da gledate kroz prozor automobila, a zatim gledate mapu da vidite gde ste, kaže Čen.
„To je ono što tražimo od Perseverance, da shvati gde se nalazi, a zatim odleti do poznatih sigurnih mesta koja su u blizini.“
Curiosity je uspeo da se udalji oko milje od zamišljene lokacije. Lagano je preleteo. Perseverance, sa svojim poboljšanim tehnologijama sletanja, trebalo bi da ide mnogo bolje.
Naučnici su već imenovali područje sletanja, zove se Timanfaya, nazvano po španskom nacionalnom parku u Lanzaroteu, jednom od Kanarskih ostrva.
Lanzarote Timanfaya je vulkanski teren; Marsovska verzija koja obuhvata kvadrat od 1,2 sa 1,2 km, i koji verovatno uključuje i vulkansku stenu. To je pod kratera Jezero. Iako je ovo mesto sletanja, to nije glavni interes misije.
To je ostatak delte samo na severu, zajedno sa nekim udaljenijim karbonatnim stenama za koje istraživači misle da mogu da pronađu ivicu nekada ogromnog jezera u Jezeru.
„Karbonatnih stena je izuzetno puno na Zemlji, ali ih je na Marsu prilično malo i nismo baš sigurni zašto je to tako“, kaže Ken Farli, naučnik koji radi na NASA-inom projektu Perseverance.
„Postoji region na ivici kratera koji bi bio obala sa visokom koncentracijom karbonata. Ovo je za nas vrlo atraktivno, jer je na Zemlji karbonat često prepun živim organizmima: ljudi će biti upoznati sa stvarima poput koralnih grebena. I to je sjajna prilika da zabeležimo biološke otiske “, rekao je za BBC News.
Priželjkuje se da će Perseverance naići na fosilne dokaze o stromatolitima. To su sedimentne naslage koje su izgradili slojevi mikroorganizama. Strukture i hemija u njima prepoznatljive su geolozima. S tim u vezi, govorimo o stenama u Jezeru koje su stare skoro četiri milijarde godina.
Otkrića teško da će biti jednostavno dostignuta, zbog toga će Perseverance pokupiti svoja najzanimljivija saznanja za kasnije misije – da bi ih vratio na Zemlju radi detaljnijih studija. Farli kaže da će Perseverance-u biti postavljana najosnovnija pitanja i kakve god odgovore da da, biće poučni.
„Kakva je verovatnoća da život tamo ne postoji? Čini mi se mala, ali sve zavisi od toga koliko je sveprisutna ta iskra koja pokreće život“, zaključuje naučnik.
Webtribune.rs
