Mladi bračni par iz Šapca, Milan i Nada Đupovac, odlučili su da se iz grada presele u predgrađe i to u kuću od balirane slame, koju su počeli da grade u aprilu.
Izreka kaže – nema hlada bez trske. A da je u trščari preko leta prijatno i bez klima-uređaja, a zimi toplo bez velikog izdvajanja za grejanje, potvrđuje bračni par Đupovac iz Šapca. Od jeseni, život u gradskom stanu zamenjuju životom na selu, u kući koju sami prave od prirodnih materijala – trske, slame, blata i drveta.
[adsenseyu1]
Najpre analiza projekta pa onda radovi i tako svaki dan od kraja marta. Od temelja do krova uz alate iz kućne radionice i malja od tri kilograma, Nada i Milan se ne odvajaju. On je profesor fizičkog vaspitanja, ona farmaceut.
Nada Đupovac kaže da im nije teško i da imaju jaku volju.
„Sve smo sami radili od izlivanja betona. Mi smo i armirači, zidari, tesari, sve smo uradili sami sem krova“, ističe Nada Đupovac.
Milan Đupovac objašnjava da balu slame uglavljuju između drvenih stubova što ručno, što alatima koji pomažu da se slama bolje sabije.
„Mislim da smo zaboravili šta su radili naši preci. Oni su pravili iste ovakve kuće, danas se samo vraćamo korenima“, ukazuje Milan Đupovac.
Morali su da sačekaju žetvu da bi nabavili 300 bala sena za zidove. Za malterisanje i spolja i unutra biće im potrebno 30 tona zemlje. Isto toliko i crnog bora za drvenu konstrukciju i 10.000 domaće cigle. Trska je stigla iz Temerina, a s njom i majstori iz Mađarske.
Imre Daraž, majstor trščar, kaže da se taj posao radi na isti način kao što se radilo i pre sto godina, sa istim alatima. Napominje da trska ne može da propusti ako se dobro napravi od kvalitetne trske.
„Pre će crep da propusti nego trska“, ističe Daraž.
To je jedino majstorstvo na kojem ne može da se uštedi, kažu vredni šabački neimari. Glavna pomoć su im deda i pradeda.
„Kad deca hoće ništa nam nije teško, naše je samo da pomažemo. Najteže je bilo postaviti krovnu konstrukciju, tu nam je pomogao moj tata, to je čovek od 84 godine sa dobrim iskustvom“, kaže Milanov otac, Stevan Đupovac.
Bez ikakvog majstorskog znanja, glavni konsultant im je, kažu, internet. Uz njihov rad, stotinu kvadratnih metara kuće od prirodnih materijala sa tremovima i staklenikom, koštaće ih 20.000 evra.
A kraju se nadaju u septembru. Tada će sa troje dece od godinu i po, tri i šest godina, moći da uživaju u svojoj prirodnoj oazi u Jevremovcu. Izgledaće poput one viđene na slici, od koje su i krenuli u svoj porodični poduhvat.
