Nakon što su pronašli dve nove subatomske čestice bariona, naučnici iz CERN-a su rekli da bi sve što znaju o fizici moglo biti pogrešno.
„U narednih par godina ćemo konačno moći u potpunosti da razumemo prirodu ili ćemo se po prvi put suočiti sa pitanjima na koja nikako nećemo moći da nađemo odgovor“, rekao je Hari Klif, fizičar iz CERN-a.
Klif navodi da bi najveće poteškoće u tom razumevanju mogli biti zakoni fizike.
[adsenseyu1]
Klif kaže da postoje dva najopasnija broja u univerzumu koja predstavljaju srž materije, građe i života širom kosmosa.
„Kada bi ova dva broja bila imalo drugačija, univerzum bi bio prazno, beživotno mesto“, smatra Klif.
- Opasni broj: Snaga Higsovog polja
Prvi opasni broj jeste vrednost koja određuje snagu takozvanog Higsovog polja, nevidljivog energetskog polja koje se razlikuje od ostalih magnetnih polja u kosmosu.
Dok se čestice kreću kroz Higsovo polje, one dobijaju masu i postaju protoni, neutroni ili elektroni koji sačinjavaju atome i sve što se nalazi oko nas.
[adsenseyu4]
Bez tog polja mi ne bismo postojali.
Postojanje Higsovog polja je indirektno dokazano preko postojanja elementarne čestice koja je nazvana Higsov bozon. U teoriji, nemoguće je da postoji Higsov bozon, a da ne postoji Higsovo polje.
Međutim, postoji nešto veoma misteriozno o takozvanom Higsovom polju.
Prema Ajnštajnovoj teoriji relativiteta i kvantne mehanike, Higsovo polje može da se nalazi u dva stanja.
U prvom bi ono bilo isključeno i imalo vrednost nula, što znači da ne bi davalo masu česticama. U drugom stanju bi bilo uključeno i stvaralo vrednost koja je „beskonačno velika“. Međutim, fizičari navode da se ono ne ponaša ni na jedan od ta dva načina.
[adsenseyu1]
„U realnosti je Higsovo polje samo malo uključeno“, kaže Klif. „Njegova vrednost nije nula, ali je nekoliko hiljada triliona puta slabije od pune vrednosti. Ta vrednost je ključna. Kada bi ona bila iole drugačije, ne bi postojala nikakva fizička građa u univerzumu“.
Naučnici ne znaju šta definiše vrednost Higsovog polja, ali se nadaju da će doći do tog odgovora kada detektuju nove čestice u ubrzivaču čestica u CERN-u.
- Opasni broj: Snaga tamne energije
Drugi broj je vezan za dubine svemira i kompleksni fenomen poznat kao tamna energija.
Tamna energija, odbojna sila koja je odgovorna za ubrzano širenje univerzuma, prvi put je izmerena 1998. godine.
Klif je rekao da još uvek nije poznato šta je tačno tamna energija, ali veruje se da je to energija praznog prostora ili vakuuma.
[adsenseyu4]
Ukoliko je ta teorija tačna, moguće je sabrati svu energiju praznog prostora i dobiti vrednost snage tamne energije. Iako su teoretski fizičari to postigli, postoji jedan problem sa konačnim odgovorom.
„Tamna materija bi trebalo da bude 10.120 puta jača od vrednosti koju dobijamo pomoću astronomije“, rekao je Klif. „To je broj toliko velik da vam se zavrti u glavi od pomisli na njega… Ta vrednost je nekoliko hiljada triliona triliona triliona puta veća od broja atoma u univerzumu“.
S druge strane, vrednost tamne energije je manja nego što su teoretičari predvideli. Da je odbojna sila tamne energije toliko jaka kao što su teoretičari predvideli, ona bi razorila naš univerzum. Fundamentalne sile koje drže atome na okupu bi bile nemoćne i ništa ne bi moglo da se formira – ni galaksije, ni zvezde, ni planete niti život.
Klif je rekao da se samo na jedan način može doći do konkretnih odgovora, iako to nikada neće moći sa sigurnošću da se dokaže.
„Kada bismo na neki način mogli potvrditi da je naš univerzum samo jedan u sklopu milijardi drugih univerzuma, onda bismo mogli da shvatimo zašto su ove vrednosti podešene na tačno određene opasne brojke“, rekao je Klif.
Da bi to dokazali, fizičari bi morali da otkriju nove čestice koje bi podržale radikalne teorije poput teorije struna, koja predviđa postojanje više univerzuma. Samo na jednom mestu u svetu trenutno mogu da se otkriju te čestice, a to je Veliki sudarač čestica u CERN-u.
Takođe, fizičari imaju samo tri godine pre nego što se Veliki sudarač čestica isključi zbog nadogradnje.
„Ulazimo u eru fizike u kojoj se javljaju čudna svojstva univerzuma koja ne možemo da objasnimo, u eru u kojoj postoji mogućnost da živimo u jednom od mnoštva univerzuma iako to ne možemo da dokažemo, u eru u kojoj nikada nećemo uspeti da odgovorimo zašto postoji nešto umesto da ne postoji ništa“, rekao je Klif.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
