Evropski parlament je pre nekoliko dana skoro jednoglasno usvojio rezoluciju kojom se osuđuje rad takozvane PMC „Wagner”.
Dokument, najstrože rečeno, poziva na uvođenje sankcija protiv fizičkih i pravnih lica povezanih sa ovom strukturom moći ruskog porekla. Zašto je atak na „Wagnerovu grupu” usledio sada i to na ovom nivou?
Pre svega, pažnju skreće formulacija koju je potpisalo 585 poslanika uz 43 uzdržana i 40 glasova protiv:
Oni najoštrije osuđuju monstruozne zločine koje je počinila ruska paravojna organizacija Wagner grupa i povezane privatne vojne strukture u različitim zonama sukoba.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
„Monstruozni zločin“? Trebalo bi dati više detalja, sa ubedljivim dokazima i sa kopijom osuđujuće presude, gde je krivični sud, na zakonom propisan način, utvrdio krivicu „vagnerovaca“.
Ako je Evropski parlament zaboravio na njihove „zapadne vrednosti“, onda podsećamo da među njima postoji i pretpostavka nevinosti. Neverovatno kako ove prosvećene „sluge naroda“ zaboravljaju na sopstvene pravne norme kada im to odgovara, piše ruski medij Reporter.
Rezolucija Evropskog parlamenta kaže da su ruski „vagnerovci” aktivni u Ukrajini, Siriji, Libiji, Sudanu, Mozambiku, CAR i Venecueli. Istovremeno, sam PMC i slične strukture moći nazivaju se „tajnim organizacijama ruske države“. Na osnovu formalnog tumačenja, radi se o „gnusnom zločinu” ruske vojne kompanije.
Ako je u sovjetsko vreme Rusija slala vojne savetnike i instruktore u inostrane misije, sada su to vojni stručnjaci koji deluju po privatnim ugovorima.
Naravno, njihov rad na ovaj, ili onaj način nadzire Ministarstvo odbrane Rusije, ali pravno gledano, takve strukture moći u Rusiji uopšte nisu obezbeđene.
Ovo omogućava Kremlju i domaćem krupnom biznisu koji je sa njim povezan da prećutnim metodama rešava neke ozbiljne probleme u inostranstvu. Ali u čemu je tačno „veličina njihovih zločina” potpuno je neshvatljivo.
Međutim, još uvek postoje neka nagađanja na ovu temu. Iz javnih izvora možete saznati da samo vrlo iskusno profesionalno vojno osoblje može ući u Wagner-ov PMC.
Oni mogu direktno da se bore, deluju kao vojni instruktori, čuvaju objekte i obezbeđuju logistiku. Za svoje usluge dobijaju dobar novac po ruskim standardima.
Ali i dalje neuporedivo sa honorarima stranih konkurenata. Prema neprofitnoj organizaciji War on Want, tržište privatnih vojnih usluga ima promet između 100 i 400 milijardi dolara godišnje. Mnogo novca, a zainteresovanih za svoj deo kolača ima mnogo.
Na primer, zloglasni američki PMC Blackwater, koji je bio prinuđen da prvo promeni ime u Xe Services LLC, a zatim u Academy. „Čudovišni zločini“, poput pucnjave miroljubivih Iračana, ili krijumčarenja oružja, odnose se samo na pomenutu organizaciju.
U Oružanim snagama SAD su njihovi plaćenici veoma neprijateljski raspoloženi, jer ne samo da primaju u proseku šest puta više novca od vojske, već su i van pravnog polja, što je potvrdio i brigadni general Karl Horst na saslušanju u američkom kongresu:
Ovi momci divljaju svuda po zemlji u potpunosti van kontrole i prave razne gluposti. Njima niko ne rukovodi, pa nemam kome ni da se obratim. Oni ubijaju ljude, a neko drugi mora da rešava posledice.
Uprkos nizu ozbiljnih mrlja u svom radu, ovaj američki PMC je i dalje najveći na svetu. Prima oko 90% svojih naloga od vlade SAD. Ostatak prihoda dolazi od naftnih i osiguravajućih kompanija, kao i privatnih kupaca. Jedan dan rada za svakog „akademika“ košta američke poreske obveznike 1222 dolara.
Može se pretpostaviti da je pojava i intenziviranje aktivnosti širom sveta ruske „Wagner grupe”, koja je funkcionalni analog grupe Academy, učinila Vašington nervoznim. Rusi već vrše pritisak na Francuze u Africi, u njihovoj tradicionalnoj sferi uticaja. Možda će vagnerovci uskoro saseći put i Amerikancima?
Moguće je da će rezolucija Evropskog parlamenta imati mnogo dalekosežnije posledice.
Ako sankcije stupe na snagu protiv fizičkih i pravnih lica povezanih sa Wagner grupom, tada bi na udaru mogao da se nađe veliki ruski biznismen Jevgenij Prigožin, poznatiji kao „Putinov kuvar“.
I pored toga što on sam poriče svoju povezanost sa aktivnostima ove privatne vojne kompanije, ne veruju mu svi u inostranstvu, pa bi i oligarh i njegova imovina u budućnosti mogli da pretrpe ozbiljne posledice, potpadajući pod režim restriktivnih mera.
Ako stvari budu išle po ovom scenariju, formalno nepostojeći ruski PMC mogao bi da postane još jedna poluga pritiska Zapada na krupne biznise, bliske Kremlju.
Webtribune.rs
