„Studiram od ’98, ispolagala sam sve, osim kod dotične“ – Studenti Geografskog fakulteta koji nisu položili ispit kod profesorke Mile Pavlović mogli bi da se upišu u Ginisovu knjigu rekorda.
Mnogi na prolaznu ocenu čekaju i više od dve decenije, a rekord drži jedan student koji je čak 27 puta izlazio na ispit. Šta je to toliko teško u predmetima Geografija Srbije i Geografske regije Srbije, da li je reč o neznanju studenata ili bahatosti profesorke?
“Ja studiram od 1998. godine kao redovan student Beogradskog univerziteta, sve ispite sam polagala redovno. U međuvremenu se udala, rodila decu, ispolagala sve ispite, osim kod dotične osobe profesorke Mile Pavlović. Ja sam do sada izlazila sigurno 13-14 puta, od toga kada sam otišla u Studentsku službu, kada sam pitala koliko do sada imam izlazaka, rekli su tri. Cepaju se ispitne prijave. Izlazila sam i pismeno pošto je profesorka u jednom momentu dozvolila da se izlazi pismeno i posle tri roka je ukinula to, svojom samovoljom. Znači tri puta sam izlazila pismeno, a da ne govorim o usmenom”, rekla je za Prvu televiziju studentkinja Geografskof fakulteta Danijela Dragutinović.
[adsenseyu1]
Inače, u Jutarnji program pozvana je profesorka Pavlović. Ona je gostovanje odbila, a to je ulinila i profesorka Snežana Vasiljević, prodekan za nastavu. Dekan Dejan Filipović je, kako je naveo, na službenom putu.
“Posle trećeg polaganja može da se polaže pred prvostepenom komisijom u kojoj je naravno i dotična profesorka, naravno da nemate šanse da pložite. Posle šestog puta ide drugostepena komisija u kojoj nije dotična profesorka, ali u većini slučajeva vas obore, a onda morate sve ispočetka da plaćate pa pred komisiju. Tu postoje studenti i ženskog i muškog pola na koje je bačen pik, koji su pokušali da joj se suprotstave i ti mogu da se pozdrave sa polaganjem ispita. Postoje studenti za koje se zna da treba da prođu, zna se profesorka ustaje, odlazi da telefonira, ostaje asistent koji kratko ispituje i upisuje ocenu, dolazi profesorka na kraju”, nastavlja Dragutinović.
Koliko je konja, goveda, svinja, ovaca uništeno tokom Drugog svetskog rata? Koliko je u Jugoslaviji bilo zasađeno hektara ječma, suncokreta, hmelja i crvene paprika u kalendarskoj 1995. godini? Koji bend je svirao na Kopaoniku kada je bio veliki zemljotres 1980. godine? To su samo neka od pitanja koje, kako studenti tvrde, profesorka Pavlović postavlja.
“To su sve njena pitanja i potpitanja, vi nemate pravo da odgovorite. Kada izvučete ceduljicu, ona vas posle prve rečenice prekida, postavlja svoja pitanja, cake i ako ne odgovorite tačno onako kako je ona zamislila vi padate. Što se tiče njenih informacija i njenih knjiga mogu reći da su stare preko dve decenije, sa potpuno starim podacima, sa nekom nepotrebnom statistikom. Učimo iz njenih knjiga, skripti, sa raznim pitanjima i potpitanjima, čak je poslednjih godina tražila da mi sami vadimo statistike preko interneta”.
Ona naglašava da od fakulteta, dekana, niti rektorata nije dobila nikakav odgovor.
“Niko se nije udostojio da odgovori, ovo je problem koji traje 20 godina. Nas šestoro je pristalo da razgovara, da piše mejlove, ali postoji sigurno preko 300,400 ljudi ako ne i više…”, rekla je ona.
Predsednik SKONUS-a Milan Savić navodi da profesor datog predmeta uopšte ne bi trebalo da se nađe u komisiji. u ovom slučaju je problem taj što zamene za taj predmet nema.
“Posle tri polaganja imate pravo na komisiju. Po pravilu, profesor koji drži taj predmet ne bi trebalo da je u toj komisiji ali vidite da je u ovom slučaju očigledno da fakultet nema zamenu. To nije slučaj sa Geografskim fakultetom u Beogradu”, rekao je on.
Predsednik Saveza studenata Beograda Borijan Soković kaže da ovaj problem postoji dug niz godina i da se sa sigurnošću može reći da ovde nije problem to da “studenti neće da uče”.
“To je problem koji postoji dug niz godina, ali je ranije bio izražen u mnogo većoj meri, kada je bilo studenata po starom režimu studija. Kada se uspostavila Bolonja javio se problem, ali tada je izvršena dopuna akreditacije i njen predmet je pomeren sa prvih godina, prve ili druge, na završne godine. U ovom slučaju studenti sigurno ne izmišljaju i nije situacija takva da studenti neće da uče, kriterijumi su jako visoki”, naveo je on.
U Americi kada više od 70 odsto studenata ne položi ispit onda svi idu na razgovor sa komisijom, profesor koji je oborio studente mora da održi 30 dodatnih časova i to bez ikakve naknade jer sistem smatra da je greška u tom profesoru. Onda dođe drugi profesor i ovaj profesor koji ih je oborio snosi sve troškove ponovljenih ispita. Ovo se u američkom školstvu vodi kao opomena pred otkaz.
“U Zapadnoj Evropi je čak taj procenat 50 odsto. Ako 50 odsto studenata ne položi ispit onda se smatra da im profesor nije preneo znanje”, dodaje Savić.
Problem je međutim i taj što statisike nema.
“Nedostaje izvlačenje svih statistika. Potrebno je ući u koren problem i videte baš to, koja je prosečna ocena studenta, koliko je to tačno studenata koji ne mogu da polože ovaj ispit. Procedura rešavanja ovog problema je u toku. Obavljeni su prvi razgovori. Pravilo na Univerzitetu jeste da kada su procedure u pitanju dok se ne donese zaključak ne iznosi se ništa u javnost”, rekao je Soković.
Milan Savić navodi da je SKONUS doneo doluku da napravi popis profesora predmeta na pojedinim fakultetima sa kojima studenti imaju problem.
(B92,Prva)
