Sjedinjene Države prete svetskim naftnim kopanijam sankcijama za bilo kakve veze s Venecuelom. Pod sankcijama se mogu naći čak i oni koji s tom zemljom razmenjuju proizvode.
O novim pretnjama od strane Vašingtona prenosio je Rojters, pozivajući se na svoje izvore. Ključni momenat sastoji se u tome, da Amerikanci ovaj put prete sankcijama, čak ukoliko određeni poslovi ne ulaze pod mere ograničenja, zvanično objavljene od strane Vašingtona.
Drugim rečima, kršenjem će se smatrati bilo kakvi kontakti s Venecuelom: neposredni kontakti, trgovina preko posrednika ili zamena proizvoda (laički rečeno: ti meni jabuke, ja tebi kruške).
[adsenseyu1]
Rojtersovi izvori negoduju: SAD su uvele pravila, a nakon toga izjavljuju kako postoje i nepisana dodatna pravila, koje takođe treba poštovati. Uvođenje američkih sankcija protiv venecuelanskog naftnog sektora neposredno ne zabranjuje stranim kompanijama obavljanje poslova s tom zemljom. Međutim, ove nedelje su se predstavnici Stejt Departmenta povezali s velikim naftnim kompanijama, kako bi im saopštili da američka vlada te sankcije razmatra puno šire nego što je to izloženo u službenim dokumentima.
Ovome bismo dodali i naš komentar: Vašington postaje sve nervozniji vezano za celokpan razvoj stanja oko Venecuele. On je uložio značajne i finansijske i političko-diplomatske i propagandne napore kako bi u toj zemlji došlo do brze smene vlasti, za šta je odabrao i sebi odanu političku figuru koja bi morala da zameni aktuelnog predsednika Nikolasa Madura, u osobi Huana Gvaida – samoproglašenog predsednika izvan bilo kakve, za to predviđene, ustavne i zakonske procedure.
Međutim, koliko god ekonomsko stanje u zemlji bilo katastrofalno Maduro je još uvek prilično stabilan na vlasti, opasnijih pukotina još uvek nema u vojnoj i bezbednosnoj sferi, američke, politički motivisane operacije dostave humanitarne pomoći venecuelanskom narodu za sada su se pokazale bezuspešne i gube na snazi, a u međuvremenu Rusija i dalje demonstrira svoju punu podršku vladi u Karakasu, gde su u nedelju sleteli novi ruski avioni s humanitarnom pomoći ali i vojnom opremom i stotinak vojnih instruktora.
Sve to po Vašington ima slične konotacije s ruskim vojnim ulaskom u Siriju (iako to ni izdaleka nije tako, pa čak je i teško uporedivo, iako ima i bitnih istih elemenata, poput onih da Rusi u obe zemlje deluju na osnovu zvaničnih poziva i od UN-a priznatih vlada, kao i na osnovu ranije potpisanih međusobnih sporazuma o ekonomskoj, vojno-tehničkoj i drugoj saradnji) kojim je imidž SAD u bliskoistočnoj regiji, i ne samo tamo, itekako ozbiljno doveden u pitanje.
Eventualni novi neuspeh i po pitanju operacije rušenja predsednika Madura (poput Bašara Asada u Siriji) u potpunosti bi urušio ugled SAD-a u svetu, koje eto, ni u svom dvorištu više nisu u stanju da „naprave red“.
Naravno, čitavi geopolitički odnosi i u ovoj priči su puno složeniji i za njih je potrebna zasebna analiza. Ali i ovo je dovoljno da se shvati kako po pitanju Venecuele za Vašington ne ide sve prema planu, da raste nervoza i da se stanje, zato, vrlo lako može pretvoriti u svojevrsnu „modernu kubansku krizu“, u kojoj Tramp, poput nekada Kenedija, zahteva odlazak Rusa (Sovjeta) ili će …
A Rusija je u Venecuelu uložila i dovoljno novca u zajedničke investicije (pre svega u energetski sektor) ali i izvezla dovoljno savremenog naoružanja da ne namerava tek tako (čitaj: bez ozbiljne trgvine sa SAD-om) prepustiti svoj novac i interese drugima, samo zato što se njima ne sviđa Maduro.
A Amerikancima se s Rusima oko Venecuele baš i ne trguje jer to samo znači njihove dodatne ustupke na drugim delovima globalnih američko-ruskih bojištima tj. jačanje ruskih pozicija u ostalom delu sveta.
Ali, kako stvari stoje, politička trgovina će pre ili kasnije morati da dođe na dnevni red odnosa Vašington-Moskva.
(geopolitika.news)
