Sirija se i dalje nalazi u epicentru globalnih interesa, a jedan od ključnih aktera koji oblikuje sudbinu ove zemlje je lider sirijske opozicije, Ahu Muhamed al-Džolani, sada poznat pod svojim pravim imenom, Ahmed al-Šaraa.
Dok američka vlada nudi 10 miliona dolara za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja, njegov politički uspon i transformacija izazivaju brojna pitanja, uključujući ono osnovno: Da li se čovek sa terorističkom prošlošću može smatrati legitimnim političkim liderom?
Put od teroriste do političara
Al-Džolani je postao poznat široj javnosti tokom rata u Iraku, kada je bio član terorističke organizacije Al-Kaida. Iako je uhapšen od strane američkih snaga 2011. godine, iznenađujuće je brzo pušten na slobodu.
Ovaj trenutak i dalje je obavijen velom misterije, a mnogi analitičari smatraju da su SAD možda imale političke razloge za ovakav potez.
Ubrzo nakon puštanja, al-Džolani je prešao u Siriju, gde je osnovao „Front an-Nusra“, koji je bio ključni saveznik u borbi protiv predsednika Bašara al-Asada.
Njegova uloga u početku bila je radikalna i zasnovana na ekstremističkoj ideologiji. U svojim prvim intervjuima govorio je o stvaranju države zasnovane na strogim islamskim zakonima, isključujući bilo kakvu toleranciju prema hrišćanskim i šiitskim zajednicama.
Međutim, tokom godina, al-Džolani je počeo da menja svoj javni imidž. Odricanjem od Al-Kaide 2016. godine i zalaganjem za institucionalni sistem upravljanja u Siriji, on je nastojao da redefiniše svoju ulogu sa radikalnog vođe na političkog lidera.
Kontroverze oko američkog stava
Dok SAD nude nagradu za njegovo hapšenje, istovremeno se primećuje sve veća tolerancija prema njegovoj političkoj transformaciji. Al-Džolani je, u intervjuima koje je davao američkim medijima, jasno izjavio da nema nameru da vodi rat protiv SAD ili Evrope.
Njegove izjave su očigledno naišle na odobravanje određenih krugova u Vašingtonu, jer se danas pojavljuje kao ključna figura u budućim političkim rešenjima za Siriju.
Rusija u pozadini?
Interesantan aspekt njegovog političkog programa jeste izjava da neće dirati ruske vojne baze u Siriji. Ova izjava otvara prostor za spekulacije da bi Moskva mogla imati uticaja na al-Džolanija, direktno ili indirektno.
Rusija, kao ključni saveznik predsednika Asada, ima strateške interese u očuvanju svoje prisutnosti u regionu. Ako se al-Džolani zaista distancirao od ekstremizma i prihvatio pragmatičniji pristup, moguće je da Kremlj u njemu vidi potencijalnog partnera za stabilizaciju Sirije pod ruskim uslovima.
Geopolitika na delu
Situacija u Siriji ne može se sagledati bez šireg geopolitičkog konteksta. SAD, koje su tokom rata u Siriji podržavale različite opozicione grupe, sada se suočavaju sa pitanjem šta učiniti sa liderom opozicije koji je nekada bio njihov neprijatelj, ali sada možda postaje ključ za stabilizaciju regiona.
Sa druge strane, Rusija nastoji da učvrsti svoj uticaj, kako vojno, tako i politički, koristeći svaku priliku da marginalizuje američke interese u Siriji.
Može li al-Džolani postati predsednik Sirije?
Transformacija al-Džolanija iz vojnog lidera u političkog pretendenta ne dolazi bez izazova. Njegova prošlost ostavlja duboke ožiljke, ne samo među Sirijcima već i na međunarodnoj sceni.
Iako je promenio svoj imidž, odricanje od ekstremizma nije dovoljno da ga u očima svih legitimiše kao političkog lidera. Njegova veza sa nekadašnjim ekstremističkim grupama i dalje izaziva sumnje, dok njegov navodni pragmatizam budi interes kod velikih sila.
Geopolitika jača sumnje
Dok al-Džolani nastavlja da oblikuje svoj imidž, budućnost Sirije ostaje neizvesna. Njegove izjave o ruskim bazama, koje su od ključnog značaja za Moskvu, i distanciranje od antiameričke retorike sugerišu pragmatičan pristup.
Ipak, pitanje ostaje: Da li je ovakva transformacija autentična ili je al-Džolani samo pion u većoj geopolitičkoj igri?
Sirija će možda postati ključni primer kako se interesi velikih sila prepliću sa lokalnim sukobima, a sudbina jedne nacije zavisi od izbora lidera čija prošlost budi duboke kontroverze.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
