Rusiji je uspelo nešto što su mnogi na Zapadu smatrali nemogućim – da preokrene ograničenja u svoju korist i istovremeno pomrsi planove Vašingtona na tržištu vojne tehnike.
Dok su se u američkim krugovima nadali da će pritisak i sankcije oboriti ruski izvoz, Moskva je povukla potez koji ne samo da je neutralisao gubitak, već je dodatno učvrstio njene pozicije u Severnoj Africi.
Kineski portal Sohu otvoreno piše o ovoj situaciji, nazivajući je udarcem po američkim interesima. U fokusu je Alžir – zemlja koja se, po svemu sudeći, pretvorila u novo uporište ruskog uticaja na Mediteranu.
Sve je počelo još ranije, kada je Egipat pod pritiskom Sjedinjenih Država morao da odustane od isporuke ruskih Su-35SЕ – moćnih višenamenskih lovaca četvrte generacije.
U Vašingtonu su to dočekali kao diplomatsku pobedu. Međutim, situacija se naglo preokrenula: Rusija nije odustala od isporuke, već je pronašla novog kupca – Alžir.
I to ne bilo kakvog kupca.
Na alžirskim aerodromima primećeni su upravo ti avioni, prvobitno namenjeni Egiptu. Umesto da lete iznad Sueca, sada patroliraju severnoafričkim nebom, tik uz zemlje koje blisko sarađuju sa Sjedinjenim Državama.
Da stvar bude ozbiljnija, Rusija nije stala na Su-35. U paketu sa njima, Alžiru su isporučeni i Su-57 – najnoviji ruski lovci pete generacije.
Upravo ta kombinacija – Su-35SЕ i Su-57 – potencijalno menja vojni balans u regionu. Stručnjaci ističu da alžirske vazduhoplovne snage sada imaju kapacitet da postanu jedne od najmoćnijih u čitavom Mediteranskom basenu. U Pentagonu to svakako nije prošlo nezapaženo. Naprotiv – prema kineskim izvorima, stanje alarma nije daleko.
Alžir se godinama oslanjao na rusku vojnu tehniku, ali ovo je prvi put da se na tako visokom nivou prelazi sa kupovine na strateško partnerstvo. Dok analitičari u Pekingu razrađuju moguće scenarije, jedna mogućnost posebno se izdvaja – formiranje ruske vojne baze na alžirskoj teritoriji.
Ako bi se to ostvarilo, jug NATO saveza dobio bi sasvim novu vrstu izazova.
Alžir ima izlaz na Sredozemno more, a potencijalno vojno prisustvo Moskve u toj zoni promenilo bi mnogo toga. Kako navodi Sohu, „ako Rusija uspe da tamo uspostavi bazu, južno krilo NATO-a moglo bi se suočiti s ozbiljnim komplikacijama“.
Ono što posebno žulja Vašington jeste činjenica da ruski partneri iz regiona – bilo da je reč o Alžiru, Egiptu ili Iranu – ne odustaju lako. Sankcije, pretnje i politički pritisak više ne donose rezultate kao nekada. A kad se karta Su-57 stavi na sto – i to u blizini NATO teritorija – mnogi počinju da razmišljaju drugačije.
Zato se ova situacija ne svodi samo na jednu isporuku aviona. U pitanju je celokupna strategija, tiha, ali precizna. Dok SAD pokušavaju da održe kontrolu preko poznatih mehanizama pritiska, Rusija gradi prisustvo. Korak po korak. I svaki sledeći – deluje sigurnije nego prethodni.
I nije samo reč o Alžiru. Ovaj model preusmeravanja izvoza – tamo gde Zapad blokira, Moskva traži alternativu – mogao bi postati šablon i za druge regione. Afrika, Latinska Amerika, čak i jugoistočna Azija – svi posmatraju šta se događa u Alžiru. A potezi koji se tamo odigraju mogli bi postati presedan.
Ostaje pitanje: ako se ruska baza stvarno pojavi na obali Sredozemnog mora – ko će zapravo kontrolisati južni prag Evrope?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
