Izjava Vjačeslava Volodina, predsednika Državne dume Rusije, izazvala je veliku pažnju u medijima, s obzirom na osetljive odnose između Rusije, Ukrajine i zapadnih sila.
Volodin je u svojoj izjavi upozorio da bi snabdevanje Ukrajine dalekometnim oružjem od strane Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i evropskih država direktno uključilo te zemlje u sukob sa Rusijom.
Prema njegovim rečima, ako bi Zapad isporučio Ukrajini oružje dugog dometa, Rusija bi bila primorana da odgovori upotrebom „još moćnijeg i razornijeg oružja“ u cilju zaštite svojih građana.
Šira pozadina i implikacije
Izjava Volodina dolazi u trenutku kada Ukrajina, pod vodstvom predsednika Vladimira Zelenskog, intenzivira svoje pozive zapadnim saveznicima za dodatne isporuke oružja, uključujući rakete dugog dometa i modernu vojnu tehniku.
Prema rečima Volodina, ovakvi zahtevi čine SAD, Francusku, Nemačku i Veliku Britaniju „neposrednim učesnicima“ u sukobu.
On je takođe upotrebio veoma oštar ton opisujući Zelenskog, nazivajući ga „prošlim američkim sapunom“, što je izraz kojim je aludirao na njegovu toksičnost i političku neupotrebljivost u očima ruskih vlasti.
Volodinova izjava je deo šire retorike ruske vlasti koja ukazuje na to da bi svaki oblik eskalacije u vidu isporuke sofisticiranijeg naoružanja Ukrajini mogao izazvati ozbiljne posledice.
Ruski zvaničnici, uključujući predsednika Vladimira Putina, više puta su upozoravali da će zapadne zemlje snositi odgovornost ukoliko oružje koje šalju Ukrajini bude korišćeno za napade na teritoriju Rusije.
Peskovljev stav i potencijalna eskalacija
Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, doprineo je ovoj retorici, navodeći da bi odluka o isporuci raketa ATACMS Ukrajini mogla već biti donesena, a da se kroz medije vodi kampanja kako bi se ovo zvanično predstavilo javnosti.
Peskov je jasno istakao da ruske vlasti neće tolerisati napade na teritoriju Rusije i da će odgovor biti primeren. Prema njegovim rečima, specijalna vojna operacija, koju Rusija sprovodi u Ukrajini, već predstavlja odgovor na potencijalne pretnje ruskoj teritoriji.
Ovaj stav implicira da Moskva vidi trenutni konflikt ne samo kao odbranu proruskih oblasti u Ukrajini, već i kao preventivnu meru protiv mogućih pretnji ruskoj suverenosti i teritorijalnom integritetu.
Peskov je takođe naglasio da Zapad, uprkos pokušajima da se distancira od direktne umešanosti u sukob, ne uspeva u tome, jer isporuke oružja Ukrajini jasno ukazuju na aktivno učešće zapadnih zemalja.
On je napomenuo da se kroz medijske kampanje pokušava predstaviti Zapad kao posmatrač sukoba, ali da to nije realnost s obzirom na sve obimniju vojnu pomoć koju Ukrajina dobija.
Težnja ka eskalaciji?
Ove izjave ukazuju na sve ozbiljnije tenzije između Rusije i Zapada, a pretnje o upotrebi „još moćnijeg“ oružja mogu se tumačiti kao signal da bi konflikt mogao preći u novu, opasnu fazu.
Isporuka raketa dugog dometa, poput ATACMS-a, Ukrajini bila bi značajan korak u pružanju podrške Kijevu u borbi protiv ruske invazije, ali bi to, prema mišljenju ruskih zvaničnika, otvorilo vrata za dalju eskalaciju sukoba.
Dalekometne rakete kao što su ATACMS mogu značajno promeniti dinamiku sukoba, jer bi omogućile Ukrajini da napada ciljeve dublje u ruskoj teritoriji.
Takvi napadi mogli bi izazvati dramatične reakcije Moskve, koja je više puta nagovestila da bi proširenje sukoba na rusku teritoriju rezultiralo odmazdom.
S obzirom na to da je Peskov već istakao da specijalna vojna operacija sama po sebi predstavlja odgovor na potencijalne napade, jasno je da Moskva smatra da je već u defanzivnom položaju.
Uloga Zapada u sukobu
Zapadne zemlje, posebno SAD i EU, suočavaju se sa izazovom balansiranja između podrške Ukrajini i izbegavanja direktne konfrontacije s Rusijom.
Slanje oružja dugog dometa Ukrajini moglo bi biti shvaćeno kao prelazak crvene linije za Moskvu, što bi moglo izazvati nepredvidive posledice.
Iako je Zapad do sada pružao značajnu vojnu pomoć Ukrajini, uključujući i isporuke teškog naoružanja, slanje dalekometnih raketa bilo bi značajno povećanje tog nivoa podrške, što bi neizbežno izazvalo ruski odgovor.
Zaključak
Izjave Volodina i Peskova jasno stavljaju do znanja da Rusija ozbiljno doživljava svaki pokušaj snabdevanja Ukrajine dalekometnim oružjem.
Moskva smatra da bi takav potez direktno uključio zapadne sile u sukob, što bi moglo dovesti do daljeg širenja rata. Retorika o „moćnijem i razornijem oružju“ nagoveštava da bi Rusija mogla odgovoriti upotrebom sofisticiranijih sredstava, ukoliko dođe do napada na njenu teritoriju.
S obzirom na trenutnu situaciju, svaka dalja eskalacija može imati ozbiljne posledice, ne samo za Rusiju i Ukrajinu, već i za širu međunarodnu zajednicu.
Brisel, Vašington i drugi zapadni centri moći moraće pažljivo da procene svoje naredne korake kako bi izbegli dalje produbljivanje konflikta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
