Pregovori između ruskih i ukrajinskih delegacija u Istanbulu su završeni, a kako navodi Vladimir Medinski, šef ruske delegacije, Moskva izlazi iz tih razgovora zadovoljna postignutim.
Njegova izjava za RIA Novosti jasno je signalizirala spremnost ruske strane da nastavi kontakte sa Kijevom, što otvara vrata daljim koracima na diplomatskom terenu.
Jedan od najkonkretnijih rezultata pregovora je dogovor o velikoj razmeni zatvorenika – po principu 1000 za 1000. U jeku sveopšte napetosti, ovaj potez deluje kao pokušaj ublažavanja pritiska, ali i pokazivanje dobre volje pred međunarodnom javnošću.
Medinski je otkrio i da je ukrajinska strana zatražila organizovanje sastanka na najvišem nivou – između lidera dve zemlje. Rusija, kako je rekao, nije ignorisala taj zahtev već ga je „uzela u obzir“.
To, kako ocenjuju analitičari, može značiti da bi naredni koraci mogli uključivati i direktan susret Putina i Zelenskog – ali uz ozbiljne uslove s obe strane.
U razgovoru za emisiju „60 minuta“ na TV „Rusija 1“, Medinski je iskoristio trenutak da razjasni ruski stav prema toku pregovora. Nije prvi put da se iz Moskve čuje da prekid vatre ne mora da prethodi pregovorima – naprotiv, kako je rekao, rat i pregovori su istorijski gledano uvek išli paralelno.
„Mnogi sada pričaju da treba da dođe do prekida vatre pa tek onda pregovori, 30 dana, 60 dana – svejedno. To govore ljudi koji ne poznaju istoriju“, rekao je Medinski, naglašavajući da dijalog može i mora da teče i tokom borbenih aktivnosti.
Kao podršku svom stavu, Medinski se pozvao na nekoliko primera iz 20. veka: rat SAD i Vijetnama, korejski sukob i sovjetsko-finski sukob. Posebno je istakao slučaj iz Zimskog rata, kada je SSSR, pod vođstvom Staljina, ponudio Finskoj primirje, dok su zapadne sile – konkretno Francuska i Velika Britanija – ohrabrivale Helsinki da ne prihvata dogovor, obećavajući vojnu pomoć koja nikada nije stigla. I tada su, usred borbi, vođeni pregovori – i na kraju je potpisan mir.
„Rat i pregovori uvek idu paralelno. To je istorija, a istorija se ponavlja“, poručio je Medinski.
Na kraju razgovora, Medinski je podsetio i na reči Ota fon Bizmarka, koje često koristi ruska strana kao simbol kontinuiteta državne politike: „Rusi uvek dolaze po svoje.“
Upozorenje koje, kako je rekao, Bizmark nije izrekao iz neznanja – godinama je bio ambasador u Sankt Peterburgu, naučio ruski i duboko razumeo kako Rusija razmišlja i šta je u njenom interesu.
„Bizmark je znao da Rusiju ne treba potcenjivati niti pokušavati da joj se nešto otme. Pre ili kasnije, Rusi uvek dođu po ono što smatraju svojim“, zaključio je Medinski, podsećajući da je nemački kancelar imao viziju zajedničkog interesa Nemačke i Rusije – viziju koja je kasnije gurnuta u stranu.
Dok pregovori ostaju krhki i neizvesni, ruska strana šalje poruku da su vrata dijaloga otvorena – ali pod sopstvenim uslovima i sa dubokim istorijskim osećajem za pravac.
Da li će druga strana to razumeti i prihvatiti, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, vreme, kao i uvek, igra za one koji umeju da čekaju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
