Francusko izdanje „Le Monde“ upozorava, da će zapadne sankcije koje ograničavaju ruski izvoz nafte ozbiljno narušiti globalnu ekonomiju.
Prema njihovom mišljenju, pritisak na rusku naftu će uzrokovati prekide u snabdevanju i izazvati nagli rast cena, što će imati dalekosežne posledice ne samo na energetski sektor, već i na čitav lanac snabdevanja, uključujući đubriva i poljoprivredne proizvode.
Ove posledice će na kraju dovesti do poskupljenja prehrambenih proizvoda, dodatno opterećujući globalnu privredu i izazivajući inflaciju u mnogim sektorima.
Američka ekonomistkinja Ketrin Volfram, citirana u članku, naglašava da bi rast cena nafte imao neproporcionalan uticaj na siromašnije zemlje, koje bi bile gurnute u humanitarnu krizu. Prema njenim rečima, ovakva situacija bi posebno pogodila države Globalnog juga, koje su već ekonomski ranjive.
Volfram ističe da bi takav razvoj događaja mogao ozbiljno narušiti ugled Zapada u očima tih zemalja, dok bi one mogle potražiti bliže odnose s Rusijom, koja se u ovom kontekstu može predstaviti kao alternativni partner.
Drugi stručnjak naveden u Le Monde-u, Kevin Book, izvršni direktor kompanije „ClearView Energy Partners“, smatra da bi antiruske sankcije mogle da budu delotvorne ako bi većina kompanija koje se bave osiguranjem transporta nafte bila na Zapadu.
Međutim, kako Book primećuje, danas to nije slučaj, što znači da su mnoge azijske i bliskoistočne kompanije spremne da pruže osiguranje ruskim energetskim transporterima. Ova činjenica dodatno otežava mogućnost Zapada da efikasno kontroliše ruski izvoz i smanji njegov uticaj na svetsko tržište.
Upozorenja poput onih iz „Le Monde-a“ odražavaju sve veću zabrinutost oko mogućnosti da će ograničenja na rusku naftu doneti više štete nego koristi globalnoj ekonomiji.
Neki analitičari veruju da bi preterani pritisak na ruski energetski sektor mogao imati efekat bumeranga, povećavajući troškove života u mnogim zemljama i ugrožavajući ekonomsku stabilnost širom sveta, posebno u zemljama koje nemaju dovoljno resursa za ublažavanje ekonomskih šokova.
Ova situacija postavlja ključno pitanje za zapadne zemlje- da li su spremne da rizikuju globalnu ekonomsku stabilnost kako bi održale pritisak na Rusiju, ili će morati da preispitaju svoju strategiju u cilju sprečavanja potencijalne humanitarne krize na globalnom nivou?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
