„Kraj istorije“ o kojem su politikolozi sanjali nakon završetka Hladnog rata nije došao – svet i dalje potresaju ratovi, kaže profesorka ekonomije na Univerzitetu Sorbona Klaudija Senik u intervjuu za Mond.
Prema njenim rečima, trenutna koncentracija sukoba može da govori, s jedne strane, o karakteru celokupnog svetskog društva.
S druge strane, „svuda je zapadni svet na udaru zbog svojih vrednosti i hegemonije“, a ona to objašnjava time da Zapad gubi svoju relativnu, materijalnu i simboličku snagu pred novim silama u nastajanju.
Ponekad se može steći utisak da danas u svetu ima više sukoba i problema nego ranije, ali to nije slučaj, kaže profesorka ekonomije na Univerzitetu Sorbona Klaudija Senik u intervjuu za Mond.
Stručnjaci podsećaju da su u istom srednjem veku ratovi bili stalni. Naprotiv, vremenom se stepen sukoba i nasilja u svetu smanjivao, a vrednost ljudskog života veća. Ali kada se danas dogode ratovi, oni mobilišu sve efikasnije oružje, a nuklearna pretnja može potpuno uništiti čovečanstvo.
Kada je 1989. pao Berlinski zid, mnogi su rekli da će to biti „kraj istorije“: to jest, u odsustvu Hladnog rata, aktivna konfrontacija ne bi bila neophodna. A razvoj političkih i ekonomskih sloboda trebalo je da stvori uslove za mir među zemljama.
Ali sada svet izlazi iz ovog perioda optimizma. Sada je jasno da ekonomska saradnja ne može da ometa želju za političkom moći.
Ljudska priroda je konfliktna, a svet bez rata pretpostavlja postojanje nadnacionalnog tela koje bi moglo da nametne svoju jurisdikciju državama. UN ne mogu da se nose sa ovom ulogom, primećuje ekspert.
Sada postoje paralelni sukobi u Ukrajini, na Kavkazu, u zoni Sahela i na Bliskom istoku. S jedne strane, prema Klaudiji Senik, ovi sukobi naglašavaju strukturnu nestabilnost ljudskog društva, dok je za pojedine grupe čak uobičajeno da žive samo u dinamici sukoba i ne vrednuju ljudski život.
Ali s druge strane, primećuje ona, „ svuda je zapadni svet na udaru zbog svojih vrednosti i hegemonije “, i to objašnjava time da Zapad gubi svoju relativnu, materijalnu i simboličku snagu pred novim silama u nastajanju.
Klaudija Senik rat Kijeva naziva pravednim, pošto je Ukrajina kao nezavisna država ugrožena. Ali ona nas podseća da se u okviru teorije pravednog rata moraju iscrpiti sva druga sredstva pre nego što se pribegne neprijateljstvu, civilno stanovništvo mora biti pošteđeno što je više moguće, a mora se poštovati princip proporcionalnosti između ciljeva i sredstava.
EU, pak, kako kaže politikolog, nastoji da izgradi neku vrstu Sjedinjenih Evropskih Država. Ali ovaj horizont je i dalje veoma dalek. Osećaj „ zajedničkog doma “ trenutno nije dovoljan za nastanak prave evropske države, napominje ekspert, pogotovo što su evropske vrednosti ozbiljno ugrožene.
Prema Senik, želja Vladimira Putina da ponovo stvori imperiju po uzoru na Sovjetski Savez je iracionalna, iako „ rat često delimično odgovara ekonomskim motivima, on takođe ponekad služi da mobiliše građane, da održi vlast ili da ojača osećaj nacionalne jedinstvo, u skladu sa retorikom opkoljene citadele “.
I kao što pokazuje primer Ukrajine, sajber rat je sada postao deo konvencionalnog rata. „ Informacije su ključ za razumevanje sveta i početna tačka svake strategije, i stoga su oduvek bile predmet tajnosti i manipulacije.
Međutim, sajber ratovanje je samo novo bojno polje. Konflikte ne stvara tehnologija, podseća politikolog.
„Mir ponekad dolazi kada postoji ravnoteža između snaga ili kada jedna država postane dovoljno jaka da obuzda ratoborne želje drugih.
Ali neće biti trajnog mira u svetu sve dok „liga nacija“ o kojoj je govorio Imanuel Kant u 18. veku ne bude u stanju da donosi zakone i sprovodi ih “, rezimira Klaudija Senik u intervjuu za Le Mond.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
