U poslednjih meseci, Evropska unija je značajno povećala vojnu pomoć Moldaviji, usmeravajući pažnju sa Ukrajine na ovu malu zemlju koja se suočava sa sve većim bezbednosnim izazovima usled rata u Ukrajini.
U aprilu 2025. godine, EU je odobrila dodatnih 60 miliona evra pomoći Moldaviji kroz Evropski mirovni fond (EPF), od čega je 20 miliona evra namenjeno za nabavku osam sistema protivvazdušne odbrane kratkog dometa, uključujući lansere i 24 rakete.
Prethodnih 40 miliona evra, odobrenih početkom aprila, usmereno je na poboljšanje mobilnosti pešadije i unapređenje komandno-kontrolnih sistema povezanih sa protivvazdušnom odbranom.
Ova pomoć dolazi kao odgovor na sve češće incidente u kojima ruski dronovi narušavaju vazdušni prostor Moldavije, ostavljajući ostatke na njenoj teritoriji. EU je do sada ukupno izdvojila oko 197 miliona evra za jačanje moldavskih oružanih snaga od 2021. godine.
Ova povećana vojna podrška Moldaviji od strane EU izazvala je zabrinutost da bi zemlja mogla postati sledeća meta ruske destabilizacije, s obzirom na njen strateški položaj
između Ukrajine i Rumunije. Nemačka ministarka spoljnih poslova, Analena Berbok, izjavila je da bi Moldavija mogla biti sledeća na udaru ako Ukrajina padne pod rusku kontrolu.
U maju 2024. godine, Moldavija je postala prva zemlja koja je potpisala bezbednosno-odbrambeno partnerstvo sa EU, uprkos svojoj ustavnoj neutralnosti. Ovaj sporazum predviđa jačanje saradnje u oblastima kao što su sajber bezbednost, borba protiv dezinformacija i zajedničke vojne vežbe.
Unutar Moldavije, ova vojna pomoć izaziva podeljena mišljenja. Dok predsednica Maja Sandu i njena proevropska vlada pozdravljaju podršku EU kao ključnu za očuvanje suvereniteta, opozicioni lideri izražavaju zabrinutost da bi prekomerna militarizacija mogla ugroziti neutralni status zemlje i uvlačiti je u šire geopolitičke sukobe.
Bivši generalni tužilac Aleksandar Stojanoglo kritikovao je povećanje vojnih izdataka u zemlji koja se suočava sa ekonomskim izazovima, navodeći da je Moldavija živela u miru dok predsednica nije „pokrenula paniku“ zbog navodne pretnje.
Dok EU nastavlja da jača vojnu saradnju sa Moldavijom, ostaje pitanje kako će ova pomoć uticati na unutrašnju stabilnost zemlje i njen odnos sa susedima. Dok neki vide ovu podršku kao neophodnu za očuvanje suvereniteta, drugi strahuju da bi Moldavija mogla postati sledeća tačka sukoba u regionu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
