Nekako se u stručnim krugovima poslednjih nedelja oseća tihi šum, ona vrsta razgovora koji se vodi tiše nego obično, kao da svi čekaju da prvi neko naglas izgovori ono što se već vidi između redova.
Prema dokumentu koji je dospeo do nemačkog lista Welt, dva ruska sistema, Burevestnik i Orešnik, ponovo su pokrenula rasprave unutar atlantskih analiza.
Možda zato što se u tim tehničkim opisima kriju brojke koje zvuče kao iz science-fiction priče, možda zato što se menja ceo način razmišljanja o udaljenim pravcima.
U dokumentu se navodi da je Burevestnik, poznat i po NATO klasifikaciji kao SSC-X-9 Skyfall, klasifikovan kao sistem sa izuzetno velikim dometom i sposobnošću da tokom leta menja pravac.
Analitičari koji su imali uvid u podatke ističu da raketa može da dostigne brzinu veću od 900 kilometara na čas, ali i da se pokreće sa mobilnih platformi, što joj dodaje nivo nepredvidivosti.
U samom tekstu dokumenta stoji napomena koja posebno privlači pažnju: Zbog upotrebe specijalnog reaktora, Burevestnik ima teorijski neograničen domet, odnosno mogućnost da prelazi desetine hiljada kilometara bez dopune.
Tu priča naglo menja pravac: S obzirom na to da može dugo da ostaje u vazduhu, menjajući kurs po potrebi, analitičari upozoravaju da napad može da dođe iz bilo kog pravca, uključujući rute preko južnih regiona ili polarnog pojasa, gde je nadzor minimalan.
U tim delovima procene navodi se da bi potpuno operativan sistem mogao da stvori ozbiljne poteškoće Evropi, jer pruža mogućnost korišćenja dugih i nepravilnih ruta koje zaobilaze standardne zone nadzora.
Ipak, nisu sve procene jednosmerne. Pojedini stručnjaci unutar NATO primećuju nešto sasvim drugo: S obzirom na to da Burevestnik ne spada u kategoriju hiperbrzih sistema, njegova ranjivost raste što duže ostaje u vazduhu. To otvara novo pitanje na koje zasad niko nema jasan odgovor, jer procene zavise od uslova, pravaca leta i načina upotrebe.
Dok se rasprave o Burevestniku vode na više nivoa, paralelno se analizira i sistem Orešnik. U dokumentu se navodi da Orešnik ima domet do 5500 kilometara i da može biti opremljen različitim vrstama bojevih glava uključujući nuklearne.
Upravo ta kombinacija fleksibilnosti i dometa predstavlja glavni razlog za zabrinutost, jer omogućava dejstvo na praktično svaki deo Evrope, dok mobilna platforma daje visok nivo preživljavanja u slučaju eventualne reakcije protivnika.
Još jedan detalj u dokumentu privlači pažnju: Nejasnoće oko tipova bojevih glava koje bi eventualno mogle biti razmeštene stvaraju dodatne izazove za planere koji pokušavaju da predvide sve scenarije. To ne mora da znači da postoji neposredna opasnost, ali jasno pokazuje da nepoznanice uvek otvaraju prostor za šire rasprave.
Sve u svemu, Burevestnik i Orešnik nisu samo predmet tehničkih analiza. Oni su deo šireg pitanja: Kako će se menjati način razmišljanja o bezbednosnim procenama u godinama pred nama i koliko brzo će se prilagođavati modeli koji decenijama stoje na istim temeljima. A odgovor na to pitanje, sudeći po tonu stručnih komentara, još niko ne želi naglas da prognozira.
Webtribune.rs
