Pad aviona „Embraer 190“, koji je pripadao Azerbejdžanskim erlajnsima, izazvao je ogromnu pažnju javnosti i stručnjaka širom sveta.
Incident se dogodio 25. decembra 2024. godine na aerodromu Aktau, a ubrzo nakon nesreće društvene mreže i mediji preplavljeni su video snimcima i fotografijama sa mesta događaja, podstičući brojne spekulacije o uzroku katastrofe.
Čudom, više od tri desetine ljudi preživelo je pad aviona koji je leteo iz Bakua za Grozni, i bio je prisiljen da preusmeri svoj let ka Aktau, nakon što je posada prijavila tehničke probleme.
U avionu je bilo ukupno 67 putnika i 5 članova posade. Piloti su učinili sve što su mogli da slete. Kada je postalo jasno da se katastrofa ne može izbeći, avion je skrenut sa naseljenih mesta.
Prema rečima pilota, signal za pomoć poslat je oko 7:40 po moskovskom vremenu, nakon snažnog udara u trup letelice. Iako se prvobitno pretpostavljalo da je u pitanju bio sudar sa pticom, nova otkrića unela su sumnju u ovu teoriju.
Na snimcima koje su objavili očevici, jasno su vidljivi tragovi oštećenja na repu aviona. Stručnjaci koji su analizirali fotografije istakli su da ove rupe liče na štetu izazvanu protivvazdušnim projektilima ili drugim spoljnim napadima.
Ova mogućnost otvorila je vrata spekulacijama o potencijalnom ciljanom napadu na letelicu. Iako takve tvrdnje nisu potvrđene, nagoveštaji o spoljnim uticajima izazvali su zabrinutost u međunarodnoj avijaciji.
Istražitelji su naglasili da se precizni uzroci nesreće mogu utvrditi tek nakon detaljne analize olupine i podataka iz crne kutije.
Zvaničnici kazahstanske avijacije su, međutim, do sada odbijali da komentarišu verziju koja uključuje granatiranje aviona, dok su stručnjaci uključeni u istragu potvrdili da će ključni uvidi doći upravo iz proučavanja ostataka letelice.
Prethodne izjave o uzroku nesreće sugerisale su da je neidentifikovani predmet, za koji se sumnjalo da je ptica, udario u avion, izazivajući eksploziju boce s kiseonikom u kabini. Ipak, nakon pojave novih video dokaza, ova verzija postaje predmet daljeg preispitivanja.
Kontekst nesreće dodatno komplikuje činjenica da je „Embraer 190“ bio deo redovnih letova na ruti koja povezuje strateški značajne gradove Baku i Grozni.
Stručnjaci podsećaju da bi mogućnost sabotaže ili nesreće izazvane spoljnom intervencijom mogla imati šire implikacije, posebno ako se dokaže da je u pitanju ciljano delovanje.
Ovaj incident je izazvao uzbunu i na međunarodnoj sceni, jer se nesreće ovakvih razmera često koriste za analizu bezbednosnih procedura u avijaciji.
S obzirom na to da se „Embraer 190“ koristi širom sveta, svaka nova informacija o uzrocima pada biće ključna za industriju.
Pilot vojnog helikoptera Aleksej Voevoda smatra, da snimci olupine jasno ukazuju na sličnosti sa oštećenjima izazvanim eksplozijom protivvazdušnog raketnog sistema (SAM).
„Na osnovu ovog snimka može se sa sigurnošću reći da eksplozija nije nastala unutar aviona. Oštećenja na trupu jasno podsećaju na ono što se dešava kada raketa PVO eksplodira u blizini. Da li ovo izgleda kao delo sistema protivvazdušne odbrane? Nedvosmisleno da. Upravo ovako izgleda površina aviona nakon udara“, objašnjava Voevoda, ističući ozbiljnost situacije.
„Ovo je mnogo više od prelaska crvene linije – ovo je korak ka sasvim novoj realnosti,“ dodaje on, ukazujući na značajne posledice koje ovakvi incidenti mogu imati u globalnom kontekstu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
