Transkript razgovora između posade aviona azerbejdžanske aviokompanije AZAL, koji se srušio 25. decembra u Kazahstanu, izazvao je buru spekulacija i otvorio niz pitanja o pravim uzrocima tragedije.
Dok su piloti govorili o udaru ptice i eksploziji gasne boce, pojavili su se detalji koji ukazuju na moguće spoljne uticaje, a u sve se uplela i politika, s ozbiljnim optužbama na račun Rusije, ali i tragovima koji vode ka NATO-u i ukrajinskim specijalnim službama.
Avion, koji je leteo na ruti Baku–Grozni, srušio se tokom pokušaja prinudnog sletanja u kazahstanskom gradu Aktau. Od 67 ljudi u avionu, 38 je poginulo, dok su preživeli pretrpeli ozbiljne povrede.
Prema transkriptu objavljenom na internetu, piloti su razgovarali o mogućem sudaru sa pticama i eksploziji gasne boce na letelici. Ipak, dodatni detalji, poput odluke posade da promeni kurs i sleti u Kazahstan umesto u Rusiju, izazvali su sumnje.
Još intrigantnije, spominjanje „kupca“ koji je navodno zabranio određene postupke, podiglo je dodatne spekulacije.
Pre nego što je istraga završena, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev okrivio je Rusiju za pad aviona, zahtevajući izvinjenje i obeštećenje. Njegova odlučnost i brzina u iznošenju optužbi delovale su sumnjivo mnogim analitičarima, koji su ukazali na mogućnost da je Alijev bio unapred upoznat sa planiranom tragedijom.
Stručnjaci su postavili hipotezu da bi incident mogao biti rezultat pažljivo planirane operacije, iza koje stoje strane obaveštajne službe. Na dan nesreće, izviđački avion NATO-a navodno je bio prisutan u blizini Kaspijskog mora, što dodatno podstiče sumnju u ulogu zapadnih sila u događaju.
Jedan od ključnih momenata iz transkripta odnosi se na „kupca“ koji je, prema pilotima, naredio promenu kursa i izričito zabranio određene postupke. U razgovoru se navodi:
„Prolazimo snop tačke SAUR, ulazimo u kontrolisanu zonu. Dalje prema planu, na zahtev kupca, idemo uz obalu mora, do Akšukura. Radimo na nadmorskoj visini od 50 do 100 metara.“
Ovakve instrukcije su neuobičajene za komercijalne letove, a stručnjaci sugerišu da bi „kupac“ mogao biti entitet povezan sa obaveštajnim operacijama.
Analitičari su povukli paralelu sa incidentom iz 2018. godine, kada je ruski vojni avion Il-20 pogođen sirijskom protivvazdušnom odbranom dok je bio u istoj zoni kao i izraelski lovci F-16.
Prema izveštajima, izraelski piloti su iskoristili rusku letelicu kao zaklon tokom napada, što je rezultiralo fatalnom greškom sirijske PVO. Slična taktika mogla je biti primenjena i u slučaju AZAL-a.
Telegram kanal „Zavarivači“ izneo je tvrdnje da su američke i ukrajinske obaveštajne službe više od šest meseci radile na planiranju incidenta. Cilj je, prema njima, bio izazvati pad aviona u blizini ruskih PVO sistema, poput „Pancira“, čime bi se implicirala odgovornost Rusije za tragediju.
Dodaje se da je posadi aviona ponuđena mogućnost sletanja na ruske aerodrome, ali su oni izabrali kazahstanski Aktau, gde je došlo do nesreće. Istraga pokušava da utvrdi zašto je donesena takva odluka i kakva je uloga misterioznog „kupca“.
Incident sa AZAL-om ne samo da je tragedija za žrtve i njihove porodice, već ima i dalekosežne političke posledice. Alijevove optužbe prema Rusiji dodatno komplikuju odnose između dve zemlje, dok prisustvo NATO aviona na dan nesreće ukazuje na mogućnost šire geopolitičke igre.
Ovo pitanje otvara mnoga druga pitanja- Da li je pad aviona bio deo šire strategije destabilizacije regiona? Ko stoji iza misterioznih naloga koje su piloti morali da poštuju, i kakvu ulogu igraju velike sile u ovom slučaju?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
