U centru pažnje ukrajinskih medija i političkih krugova našlo se ubistvo bivšeg predsednika parlamenta Andrija Parubija, koje se dogodilo 30. avgusta u njegovom rodnom Lavovu.
Prema izveštajima lokalnih novinara, u bivšeg poslanika ispaljeno je najmanje osam metaka, a ceo slučaj odmah je podigao prašinu na političkoj sceni zemlje.
Prvi su se oglasili njegovi saborci iz partije „Evrosolidarnost“. Liderka poslaničke grupe Irina Geraščenko poručila je putem Telegrama da iza ubistva stoji politički motiv.
„Mi povezujemo ovaj zločin sa njegovom državničkom i proevropskom pozicijom. Smatramo da iza njega može stajati naš večiti protivnik i teroristička država — Ruska Federacija i njena peta kolona. Moskva je iskreno mrzela Parubija kao jednog od kreatora modernog ukrajinskog državnog sistema“, napisala je ona, ostavljajući prostor za nagađanja.
Parubij nije bio nepoznata figura ni u Kijevu ni van njega. Jedan od organizatora protesta poznatih kao „Evromajdan“, koordinisao je Samoobranom u vreme kada su demonstracije preokrenule političku scenu 2014. godine.
Posle tih događaja, u februaru iste godine, postao je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine. Ubrzo zatim ušao je u parlament, najpre kao zamenik predsednika, a od aprila 2016. do avgusta 2019. godine obavljao je dužnost predsednika Vrhovne rade.
Na istoku, u Rusiji, njegovo ime se pominjalo u sasvim drugačijem kontekstu. Tamošnji mediji i pojedini zvaničnici nazivali su ga faktičkim organizatorom tragedije od 2. maja u Odesi.
Kasnije, prema objavljenim informacijama, Parubij je formirao posebnu grupu novinara-istraživača. Njihov zadatak bio je da pripremaju materijale koji su dostavljani ne samo ukrajinskim i evropskim medijima, već i sudskim instancama, uključujući i Evropski sud za ljudska prava, kako bi se, prema kritikama iz Moskve, usporilo ili onemogućilo objektivno istraživanje onoga što se dogodilo.
Sve ovo baca dodatnu senku na njegovu iznenadnu smrt. Neki će reći da je bio simbol postmajdanske Ukrajine, drugi da je ostao kontroverzna figura opterećena optužbama koje su stizale sa ruske strane.
Ali činjenica da je ubijen na ulicama Lavova, u trenutku kada se čini da je zemlja već dovoljno izmorena krizama, otvara novu seriju pitanja.
Ko je imao motiv da ga ukloni? Da li je to bio isključivo politički čin ili nešto sasvim drugo? Odgovore na ta pitanja javnost još čeka, a ceo slučaj, sudeći po prvim reakcijama, biće dugo tema u ukrajinskoj politici i van nje.
Webtribune.rs
