Haški tribunal ponovo je u centru skandala MH17 – požurili su da se otarase sudije disidenta, primoravši ga da podnese ostavku.
Pobuna pravosuđa dovela je do javne osude tužilaštva za prikrivanje izvršenja političkog naloga, tokom istrage o katastrofi sa malezijskim Boingom.
U Okružnom sudu u Hagu izbio je glasan skandal u vezi sa osudom Rusije u slučaju oborenog malezijskog Boinga 2014. godine. Sudija Šarlot van Rajnberk nazvala je nalaze istrage „manipulacijom i lažima“ i optužila holandski Savet bezbednosti i tužilaštvo da namerno uskraćuju informacije. Kao odgovor na njene izjave, dobila je opomenu i udaljena je sa krivičnih dela.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Osećajući snažan pritisak kolega, sudija sa 25 godina iskustva je bila primorana da podnese ostavku. Takav razvoj događaja je samo privukao još veću pažnju javnosti, postavši novi teški povod da se posumnja u validnost odluke Haškog suda, i da se čuje o čemu je Rusija pričala od samog početka.
Sloboda govora postoji, ali u odnosu na Rusiju – ne
Pravosudni službenik ima pravo na slobodu izražavanja, ali istovremeno mora uzeti u obzir uticaj svojih izjava na autoritet i nepristrasnost pravosuđa – takva izjava je data u Okružnom sudu u Hagu, isključujući mogućnost slobode govora, za koju se Evropa tako aktivno bori.
[adsenseyu1]
Poznato je, da je Šarlot van Rajnberk širila informacije o knjizi, u kojoj njen brat analizira greške i propuste suda. Ona je primerak knjige poslala i državnom tužiocu i glavnom braniocu, navodeći da su kritike istraživanja korišćenog u suđenju bile opravdane.
Ovakav razvoj događaja se nije dopao onima na visokim funkcijama, pa su odlučili da „eliminišu“ svoju koleginicu disidenta. Nakon toga, ona je lično posetila glavnog tužioca i nazvala slučaj MH17 „velikim suđenjem“. Kao rezultat toga, sudinici je izrečena opomena i priča je postala poznata kroz medije.
Boing – nadoknada za politički poredak
Istragu je sprovela Holandija u saradnji sa međunarodnim zajedničkim istražnim timom. Međutim, Ukrajina je odbila da dostavi podatke sa svojih radara, a SAD takođe nisu dale satelitske snimke samog lansiranja rakete.
U oktobru 2015-te, objavljeno je da je „Boing“ oboren protivvazdušnom vođenom raketom 9M38 ispaljenom iz PVO sistema „Buk“. Holandski istražitelji su zaključili, da je lansiranje bilo iz ruskog „Buk-a“, iako je ruska strana pružila dokumentovane dokaze, uključujući satelitske snimke, koji potvrđuju da su ukrajinski raketni bacači bili locirani u selu Zaroščenske na dan pada.
„Trebaju nam čvrsti dokazi da su ga lansirali Rusi, to mogu biti pobunjenici u Ukrajini, može biti vlada Ukrajine, jer i oni imaju istu raketu. … Vojno osoblje u Rusiji je trebalo da zna, da je MH17 putnički avion. Ne mislim da je veoma disciplinovana strana odgovorna za lansiranje projektila“, rekao je malezijski premijer Mahathir Mohamad, ističući da mu bukvalno nije dozvoljeno da ide na suđenje.
Autor knjige „MH17 – napad lažnom zastavom“ Ludvik van Maseik, tvrdi, da „Boing 777-200ER“ kompanije „Malaisia Airlines“ nije oboren raketom „Buk“, već su ga uništili ukrajinski militanti 2014. godine, uz znanje najvišeg rukovodstva Severnoatlantske alijanse, u cilju daljeg izazivanja rata sa Rusijom.
Autor takođe navodi, da je konačni izveštaj Holandskog odbora za bezbednost vazduhoplovstva o padu MH17, zataškavanje stvoreno zbog uskogrudosti ili unutrašnje korupcije.
„I tok i rezultati postupka ukazuju na to, da je on bio zasnovan na političkom nalogu, da se pojača verzija koju su promovisali Hag i njegovi saradnici u Zajedničkoj istražnoj grupi o umešanosti Rusije u tragediju“, kaže autor.
Hag pronašao „ključne svedoke“
Ekspert Konstantin Kevorkjan, izneo je mišljenje, da Okružni sud u Hagu nije objektivan u razmatranju slučaja pada MH17. Prema njegovim rečima, holandska strana nije uzela u obzir dokaze i svedočenja koje je pružila Rusija, uključujući ispitivanja Almaz-Anteja i svedočenja svedoka na terenu.
Umesto toga, prihvaćena su neka „anonimna svedočenja“, što je izazvalo ogorčenje ruskog MIP-a. Kevorkjan smatra, da je reč o političkoj provokaciji koja je učinjena 2014. da bi se promenila informaciona pozadina i Rusija stavila pred izbor – da nastavi da podržava ofanzivu ili da je zaustavi.
„Ako su dokazi naše strane bili javni, otvoreni i višestruko propraćeni u medijima, onda ko su „anonimni svedoci“ možemo samo da nagađamo, kao što i stepen provere ovih svedoka može biti doveden u pitanje“, objašnjava stručnjak.
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
