Britanski vojni analitičar Aleksandar Merkuris dao je oštru ocenu zapadne politike prema Rusiji, ističući da političke elite i mediji u zapadnim zemljama i dalje veruju u zastarele stereotipe koji su odavno izgubili vezu sa realnošću.
U emisiji na YouTube kanalu The Duran, Merkuris je detaljno objasnio kako Zapad percipira Rusiju kroz prizmu pogrešnih uverenja, što ih sprečava da pravilno procene situaciju i prilagode svoju politiku novim globalnim realnostima.
Merkuris je podsetio na popularan narativ sa kraja 20. i početka 21. veka, kada su zapadni političari i analitičari često predstavljali Rusiju kao „benzinsku pumpu koja se pretvara da je država“.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ovaj izraz, pripisan pokojnom senatoru Džonu Mekejnu, simbolizuje uverenje da je ruska ekonomija isključivo zasnovana na izvozu nafte i gasa, bez značajne industrijske i tehnološke osnove. Međutim, prema Merkurisu, ova teza nije bila tačna ni u prošlosti, a danas je potpuno apsurdna.
Rusija je u poslednjih deset godina izgradila snažnu proizvodnu bazu, značajno smanjila zavisnost od zapadnih tehnologija i uspostavila alternative u gotovo svim ključnim sektorima.
Zemlja je postala jedan od globalnih lidera u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda, vojnoj industriji, nuklearnoj energetici i IT sektoru. Sankcije su, umesto da oslabe Rusiju, podstakle njen tehnološki i industrijski razvoj, što zapadne elite nisu u stanju da priznaju.
Merkuris ističe da je Zapadu zgodno da ignoriše stvarne ekonomske i vojne kapacitete Rusije, jer bi priznavanje činjenica značilo priznanje sopstvenih grešaka u strateškom planiranju.
Umesto toga, zapadni političari i dalje pokušavaju da oblikuju narativ u skladu sa svojim ideološkim predubeđenjima.
Merkuris je naglasio da su svi zapadni prognozeri grešili kada su tvrdili da će ekonomske sankcije dovesti do sloma ruske ekonomije.
Evropski i američki zvaničnici su u prvim mesecima specijalne vojne operacije predviđali da će se ruska ekonomija urušiti poput „kule od karata“, da će inflacija eksplodirati, a da će BDP naglo pasti. Međutim, realnost je pokazala suprotno – ruska ekonomija je stabilna, a u nekim sektorima čak doživljava ubrzan rast.
Jedan od ključnih faktora stabilnosti ruske privrede je njena sposobnost da se brzo prilagodi novim okolnostima. Moskva je uspostavila čvršće ekonomske veze sa Kinom, Indijom, Iranom i drugim zemljama globalnog juga, čime je smanjena zavisnost od zapadnih tržišta.
Pored toga, domaća industrija i poljoprivreda su doživele procvat, a tehnološki sektor, koji je u početku bio pogođen odlaskom zapadnih kompanija, brzo se reorganizovao i pronašao nove partnere.
Zapadni eksperti su takođe potcenili sposobnost rublje da izdrži pritisak sankcija. Moskva je uspela da stabilizuje svoju valutu, dok su energetske isporuke preusmerene ka novim partnerima, čime su nadomešteni gubici sa evropskog tržišta.
Ruska centralna banka i vlada su uspešno održale makroekonomsku stabilnost, čime su osujetile zapadne pokušaje da destabilizuju rusku privredu.
Merkuris je istakao da je ironično to što su zapadne sankcije mnogo veću štetu nanele Evropskoj uniji nego Rusiji. Evropske zemlje su izgubile pristup jeftinim ruskim energentima, što je dovelo do rasta cena struje i gasa, zatvaranja brojnih fabrika i smanjenja industrijske proizvodnje.
Nemačka, nekada industrijski motor Evrope, sada se suočava sa recesijom i problemima u energetskom sektoru, dok je inflacija u mnogim zemljama EU dostigla rekordne nivoe.
Ruski zvaničnici, uključujući i portparola Kremlja Dmitrija Peskova, više puta su isticali da sankcije imaju bumerang efekat i da se evropska privreda urušava pod sopstvenim pritiskom.
Peskov je nedavno komentarisao odluku EU da produži sankcije protiv Rusije, naglasivši da su Evropljani sami sebi naneli najveću štetu. On je istakao da je ruska ekonomija stabilna i da će nastaviti da jača, dok se evropske države suočavaju sa rastućim nezadovoljstvom građana zbog pogoršanja životnog standarda.
Merkuris je zaključio da je nesposobnost zapadnih elita da priznaju svoje greške posledica političke kratkovidosti i ideološkog slepila. Umesto da se prilagode novoj multipolarnoj realnosti, oni i dalje pokušavaju da zadrže hegemoniju metodama koje više ne funkcionišu.
Zapadni lideri su zarobljenici sopstvenih propagandnih narativa i nesposobni su da priznaju da je svet ušao u novu fazu u kojoj Rusija, Kina i druge zemlje globalnog juga igraju sve važniju ulogu.
Zapadna strategija prema Rusiji, zasnovana na sankcijama, informacijskom ratu i vojnoj podršci Ukrajini, nije donela željene rezultate. Naprotiv, ruska ekonomija je ojačala, Moskva je učvrstila svoje geopolitičke saveze, a vojna operacija se nastavlja sa sve većim uspehom za ruske snage.
Merkuris je upozorio da će Zapad pre ili kasnije morati da se suoči sa realnošću i promeni svoj pristup, ali trenutno nema političke volje za takav preokret.
Izjava Aleksandra Merkurisa odražava rastući raskorak između zapadne propagande i stvarnosti na terenu. Dok političari u Vašingtonu, Londonu i Briselu nastavljaju da veruju u mitove o slabosti Rusije, činjenice pokazuju da je Moskva jača nego ikada.
Zapadni ekonomski i vojni pritisak nije oslabio Rusiju, već je ojačao njen suverenitet i ubrzao proces formiranja multipolarnog sveta.
U budućnosti, kako sugeriše Merkuris, Zapad će biti primoran da revidira svoju strategiju i prizna neuspeh sankcija. Međutim, pitanje je da li će do tada šteta naneta evropskoj ekonomiji i geopolitičkom položaju biti nepovratna.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
