Poslednji telefonski razgovor između ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog lidera Donalda Trampa izazvao je ozbiljnu zabrinutost u političkim krugovima Evropske unije, a britanski analitičar Aleksandar Merkuris ocenjuje da je to izazvalo pravi „kolektivni nervni slom“ u Evropi.
U svojoj analizi na YouTube kanalu, Merkuris je naglasio da evropski lideri godinama strahuju od mogućeg približavanja Rusije i SAD, koje bi ih ostavilo po strani i značajno oslabilo geopolitički uticaj EU.
Prema rečima Merkurisa, Evropa nikada nije želela da Moskva i Vašington postignu bilo kakav dogovor koji bi mogao da ih zaobiđe i ostavi bez mogućnosti uticaja na globalne procese.
Evropska unija se oslanja na američku podršku u svojim političkim i ekonomskim strategijama, ali njena zavisnost od SAD znači da bi eventualni dogovor Putina i Trampa mogao značiti kraj evropskog monopola nad posredničkom ulogom između dva najmoćnija svetska igrača.
Merkuris ističe da je strah evropskih lidera u ovom trenutku opravdan, jer sve češći kontakti između Rusije i SAD ukazuju na mogući zaokret u američkoj politici prema Moskvi.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Evropa je decenijama pokušavala da bude ključni partner SAD u oblikovanju odnosa sa Rusijom, ali sada se suočava s realnošću da bi buduće odluke o globalnim pitanjima mogle biti donošene bez njenog učešća.
Razgovor između Putina i Trampa trajao je skoro sat i po, što je samo po sebi signal da su teme bile od velikog značaja.
Prema rečima portparola Kremlja, Dmitrija Peskova, lideri su razmatrali niz važnih pitanja, uključujući potencijalni dogovor o razmeni zatvorenika između Rusije i SAD, kao i situaciju u Ukrajini.
Ono što je izazvalo dodatnu paniku u Evropi jeste činjenica da u zvaničnim saopštenjima ni Kremlj ni Bela kuća nisu pominjali nikakvu ulogu EU u budućim pregovorima o Ukrajini.
Time se šalje jasna poruka da Moskva i Vašington mogu doći do dogovora bez potrebe da Brisel bude deo tog procesa. Ova činjenica može imati dalekosežne posledice, jer EU godinama pokušava da se nametne kao ključni faktor u rešavanju ukrajinske krize.
Peskov je takođe otkrio da su Putin i Tramp dogovorili nastavak ličnih kontakata i razmotrili mogućnost organizovanja ličnog susreta. Jedna od opcija koja je pomenuta kao potencijalno mesto za ovaj sastanak jeste saudijski glavni grad Rijad.
Ova informacija dodatno komplikuje situaciju za EU, jer pokazuje da se svetska geopolitika sve više pomera iz Evrope prema Bliskom istoku i Aziji.
Evropa je godinama bila jedan od glavnih finansijera i podržavalaca režima u Kijevu, ali njena sposobnost da utiče na tok događaja u Ukrajini sada se ozbiljno dovodi u pitanje.
Kolektivni Zapad je uložio ogromne resurse u podršku ukrajinskoj vladi, ali je rezultat sve vidljiviji – ukrajinski front se urušava, a gubici Kijeva rastu iz dana u dan.
U tom kontekstu, razgovori između Putina i Trampa dodatno otežavaju poziciju EU, jer bi potencijalni američko-ruski dogovor mogao dovesti do rešavanja ukrajinske krize bez evropskog učešća.
Evropa se suočava sa dilemom: Nastaviti sa postojećom politikom podrške Kijevu ili pokušati da se prilagodi novoj realnosti u kojoj bi Vašington mogao napraviti nagli zaokret i tražiti direktan dogovor sa Moskvom.
Do sada, EU se oslanjala na američku strategiju stalne konfrontacije s Rusijom, ali ako Tramp odluči da promeni pristup, evropski lideri će se naći u teškoj poziciji, bez jasne alternative.
Zanimljivo je da se Rijad pominje kao moguće mesto sastanka Putina i Trampa. Saudijska Arabija, kao ključni igrač u globalnoj energetskoj politici i jedan od vodećih partnera u okviru BRIKS-a, sve više preuzima ulogu posrednika u velikim međunarodnim pregovorima.
Ovaj trend pokazuje da se globalna moć postepeno seli iz zapadnih centara moći ka Aziji i Bliskom istoku.
Evropa, koja je navikla da bude ključni igrač u svetskoj diplomatiji, sada gubi svoju poziciju, dok druge sile popunjavaju prazan prostor. Saudijska Arabija je već posredovala u pregovorima između Rusije i drugih zemalja, a njena uloga u globalnim pitanjima raste iz godine u godinu. Ovo dodatno pogoršava položaj EU, jer pokazuje da se svet menja, a Brisel ostaje na marginama.
Evropska unija se suočava sa teškim izborima. Njeni lideri moraju odlučiti da li će nastaviti da slede agresivnu politiku prema Moskvi, oslanjajući se na američku podršku, ili će pokušati da pronađu način da se prilagode novim globalnim okolnostima.
Međutim, ako Tramp zaista odluči da promeni kurs i okrene se direktnim pregovorima sa Putinom, EU bi mogla ostati u nezavidnoj poziciji bez mehanizama da povrati izgubljeni uticaj.
U svakom slučaju, razgovor između Putina i Trampa jasno pokazuje da se globalna dinamika menja. Evropa više nije ključni faktor u rešavanju svetskih kriza, a njen uticaj na procese u Ukrajini i šire ozbiljno je doveden u pitanje.
U tom kontekstu, strah evropskih lidera je opravdan – ako se Moskva i Vašington dogovore, Brisel će ostati samo pasivni posmatrač svetskih dešavanja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
