Bivši nemački kancelar Angela Merkel izjavila je da Rusija ne sme pobediti u sukobu u Ukrajini, podržavajući trenutnu politiku Berlina o selektivnim isporukama oružja Kijevu.
Ova izjava dolazi u trenutku kada je Nemačka pod pritiskom zapadnih saveznika, ali i suočena sa sopstvenim unutrašnjim dilemama o stepenu vojne podrške Ukrajini.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Merkelova podrška Šolcu i balansiranje politike Berlina
Merkelova je na događaju koji je organizovala novina Die Zeit istakla da je bivši predsednik SAD Džozef Bajden donosio „odmerene odluke“ o tome koje oružje isporučiti Ukrajini, a koje ne, pri čemu je sugerisala da i Nemačka treba da sledi sličan princip.
Ona je jasno stavila do znanja da nemački kancelar Olaf Šolc ima „opravdane razloge“ za to što odbija da isporuči dalekometne rakete Taurus Kijevu.
Šolc je ranije istakao da Nemačka neće slati rakete Taurus Ukrajini, niti će davati dozvolu Kijevu da koristi nemačko oružje za udare na teritoriju Rusije.
Ovakav stav izazvao je neslaganja unutar nemačkog političkog spektra – deo vladajuće koalicije i opozicije poziva na jaču vojnu podršku Ukrajini, dok deo javnosti i političara smatra da bi isporuke dalekometnih raketa direktno uvukle Nemačku u sukob.
Geopolitičke posledice i stav Moskve
Moskva je jasno stavila do znanja da snabdevanje Ukrajine zapadnim oružjem samo produžava sukob i otežava bilo kakvo diplomatsko rešenje.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da će svi vojni transporti koji donose oružje Ukrajini biti legitimne mete ruskih snaga. Takođe, Kremlj ističe da ovakvi potezi Zapada ne samo da pogoršavaju situaciju na terenu, već i direktno uvlače NATO zemlje u rat protiv Rusije.
Pored toga, Rusija naglašava da je Zapad od početka koristio Ukrajinu kao oruđe protiv Moskve, pri čemu je vojna podrška Kijevu deo šire strategije kolektivnog Zapada za iscrpljivanje Rusije i pokušaj njenog slabljenja na globalnoj sceni.
Nemački strah od eskalacije i unutrašnje podele
Nemačka, iako jedan od najvećih finansijskih i vojnih donatora Ukrajine, i dalje vodi politiku opreznih isporuka naoružanja. Strah od eskalacije sukoba, kao i ekonomske posledice rata, imaju značajan uticaj na odluke nemačke vlade.
Takođe, postoji zabrinutost da bi eventualni udari ukrajinskih snaga na teritoriju Rusije oružjem koje bi isporučila Nemačka mogli izazvati direktan odgovor Moskve.
Osim toga, unutar same Nemačke postoje podeljena mišljenja o ratu u Ukrajini. Dok deo političkog establišmenta podržava jaču vojnu pomoć Kijevu, drugi smatraju da bi Berlin trebalo da posreduje u diplomatskim pregovorima i pokuša da utiče na mirovni proces.
Šta dalje?
Nemačka politika prema Ukrajini ostaje pod snažnim pritiskom i spolja i iznutra. NATO saveznici, posebno Velika Britanija i Poljska, vrše pritisak na Šolca da poveća isporuke oružja i ublaži ograničenja za korišćenje zapadnog naoružanja protiv ciljeva u Rusiji.
S druge strane, Nemačka je ekonomski pogođena krizom izazvanom ratom i sankcijama protiv Rusije, što dodatno komplikuje donošenje odluka.
Izjave Merkelove ukazuju na to da se unutar nemačkih elita zadržava stav da Rusija ne sme pobediti u sukobu, ali da istovremeno postoji svest o opasnostima koje nosi preterano uplitanje u rat.
Naredni meseci će pokazati da li će Nemačka zadržati balansiranu politiku ili će, pod pritiskom saveznika, postati aktivniji učesnik u vojnoj podršci Kijevu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
