Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa kao osobu željnu pažnje, prisećajući se susreta sa njim tokom svoje političke karijere.
Govoreći na promociji svojih memoara u Atini, Merkelova je evocirala trenutak iz marta 2017. godine kada je Tramp odbio da se rukuje s njom u Ovalnom kabinetu dok su kamere bile prisutne – ali je to ipak učinio kada su se svetla ugasila.
„Napravila sam grešku rekavši: ‘Donalde, trebalo bi da se rukujemo’, a on nije. Želeo je da skrene pažnju na sebe. To je ono što želi: da odvuče pažnju i da svi gledaju u njega“, rekla je Merkelova.
Dodala je da se ista logika vidi i u njegovom pristupu trgovinskoj politici: „To možete videti u onome što radi sa carinama. Na kraju krajeva, mora da postigne dobre rezultate za američki narod. Mora da dokaže svoje sposobnosti, barem svojoj zemlji.“
U svom izlaganju, bivša kancelarka je pozvala Evropu na jedinstvo u suočavanju s mogućim Trampovim potezima. Upozorila je da bi Evropljani trebalo da ostanu čvrsti ukoliko se suoče s novim trgovinskim merama iz Vašingtona: „Ne smeju biti zastrašeni kada Tramp nametne nove carine bloku.
Trebalo bi da uzvratimo sopstvenim carinama“, poručila je Merkelova. Ipak, naglasila je da to ne znači prekid odnosa sa Sjedinjenim Državama: „Ne kažem da treba da prekinemo odnose sa SAD, ali moramo da pregovaramo. Čak ni SAD ne mogu da prežive same.“
Posebno se osvrnula i na izjavu potpredsednika SAD Džej Dija Vensa, koji je rekao da će američka podrška partnerima zavisiti od toga da li prihvataju američki pogled na slobodu. „To znači da nema pravila i nema kontrole, to je zaista pretnja našoj demokratiji“, ocenila je Merkelova.
Podsećajući na poznato napeto razdoblje odnosa sa Trampom, list „Politiko“ podseća da su Merkel i Tramp oduvek imali komplikovan odnos. U svojim memoarima, Merkelova piše da je Tramp svet posmatrao očima preduzetnika u oblasti nekretnina: „Svaka nekretnina mogla je biti dodeljena samo jednom.
Ako je on nije dobio, dobio bi je neko drugi.“ Takav pogled je, kaže, oblikovao njegov odnos prema državama – kao večnim konkurentima. „Za njega su sve zemlje bile u međusobnoj konkurenciji, u kojoj je uspeh jedne bio neuspeh druge; nije verovao da se prosperitet svih može povećati saradnjom.“
Poseta Atini dolazi u simboličnom trenutku – uoči desetogodišnjice referenduma u Grčkoj o finansijskoj pomoći iz 2015. godine. Merkelova se prisetila kako ju je tadašnji grčki premijer Aleksis Cipras iznenadio najavom referenduma, koji je mogao da dovede do napuštanja evrozone.
Ocenila je da ju je taj poziv ostavio „bez reči“, posebno jer je Cipras najavio da će podržati glasanje „ne“ uslovima međunarodnih kreditora.
Ipak, kako je navela, s vremenom su razvili korektan odnos: „Zbližavali smo se postepeno. On je bio iskren i nije pokušao da me zavara.“ Dodala je i da se nije slagala sa tadašnjim američkim predsednikom Barakom Obamom oko pristupa grčkoj dužničkoj krizi. Prema njenim rečima, Obama nije razumeo kompleksnost pravnih okvira EU i razliku u funkcionisanju Evropske centralne banke i američkog Feda.
U jednom od emotivnijih trenutaka govora, Merkelova je priznala koliko je pritisak bio jak: „U jednom trenutku, briznula sam u plač od pritiska“, rekla je uz osmeh i dodala: „Žena plače tokom samita.“
Na kraju, istakla je da je oduvek bila protiv izlaska Grčke iz evrozone. „Ne mogu da zamislim Evropu bez Grčke kao jake članice“, zaključila je Merkelova.
Webtribune.rs
