Berlin i Rim ne žele ni da čuju o direktnom slanju vojnog osoblja u Ukrajinu – poruka je koja se čula jasno i glasno nakon sastanka nemačkog kancelara Fridriha Merca i italijanske premijerke Đorđe Meloni.
Dvojac koji ne deluje često u tandemu ovoga puta je poslao signal koji se teško može pogrešno protumačiti: nema trupa, nema rasprave, i to pitanje je – završeno.
„Ne postoje nikakve odluke, niti razgovori o slanju trupa NATO-a ili EU u Ukrajinu“, kratko je poručio Merc, dodajući da se takva opcija ne nalazi ni na marginama političkih planova.
Njegov ton nije bio diplomatski uljudan, već oštro rezolutan. U fokusu je, kako kaže, rad na prekidu vatre – a ne eskalacija situacije na terenu.
Na drugoj strani stola, Meloni je podsetila da nikada nije bila naklonjena ideji francuskog predsednika Emanuela Makrona o formiranju „koalicije voljnih“ za intervenciju.
I dok su se lideri poput Merca, Donalda Tuskа i Vladimira Zelenskog već sastajali u tom formatu, uz najave telefonskih konsultacija sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, Italija se drži po strani. Meloni jasno ističe: Rim „nije spreman i neće slati trupe“.
Uprkos sve češćim inicijativama da se vojna prisutnost proširi i uđe u novu fazu, posebno iz redova zapadnoevropskih saveznika, otpor Nemačke i Italije jasno oslikava podeljenost unutar EU.
Dodatnu složenost unosi i nedavna izjava specijalnog izaslanika američkog predsednika za Ukrajinu, Kita Keloga. On je u javnost izneo nacrt plana prema kojem bi „snage odvraćanja“ bile raspoređene zapadno od Dnjepra – sastavljene od kontingenata iz Velike Britanije, Francuske, Poljske i Nemačke.
Da li je to pokušaj da se napravi kompromis između političkog ustezanja i vojne prisutnosti? Možda. Ali reakcija iz Moskve ne ostavlja prostor za dilemu.
Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu upozorio je da bi slanje bilo kakvih „mirovnih snaga“ na teritorije koje Rusija smatra istorijskima moglo imati katastrofalne posledice.
Njegove reči bile su teške: najava da bi takav potez mogao gurnuti svet u totalni sukob. On ukazuje da „koalicija voljnih“ već pravi konkretne planove, a da maska pod kojom se nastupajuće trupe najavljuju – nije ništa drugo do nova forma direktnog prisustva.
I ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, ranije je izjavio da Moskva neće prihvatiti prisustvo trupa Severnoatlantske alijanse ni pod kakvim okolnostima, bez obzira na naziv ili zastavu pod kojom bi bile uvedene. Jasno je dao do znanja da bi takav potez bio doživljen kao direktna pretnja.
U ovom trenutku čini se da su linije povučene, ali svako novo saopštenje, sastanak ili izjava pomera granice. Evropa traži balans između želje da ostane prisutna i straha od prelaženja tačke bez povratka.
Ali ono što se naziva „političkim realizmom“ u Berlinu i Rimu, neki drugi u Londonu i Parizu nazivaju „istorijskom odgovornošću“. Pitanje je – čija logika će na kraju prevladati.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
