U trenutku kada se nastavljaju političke i vojne aktivnosti oko sukoba u Ukrajini, ponovo su otvorena pitanja o ulozi Vašingtona, odnosu Moskve prema američkom posredovanju i procenama daljeg razvoja događaja.
O tim temama razgovarali su vojno-politički analitičari Lari Džonson i Rej Mekgovern u emisiji „Judging Freedom“, koju vodi bivši sudija Endru Napolitano, u okviru okruglog stola pod nazivom „INTEL Roundtable: NATO’s Reckless Gamble With Nuclear-Armed Russia“.
Jedna od centralnih tema razgovora bila je procena da Sjedinjene Američke Države, uprkos razgovorima o mogućem mirnom rešenju, nastavljaju da pružaju podršku Ukrajini.
Rej Mekgovern je, pozivajući se na izjavu portparola Kremlja Dmitrija Peskova, rekao da Moskva prepoznaje iskrenu želju predsednika Donalda Trampa i njegovog tima da pomognu u pronalaženju mirnog rešenja ukrajinskog konflikta.
Prema Peskovljevim rečima, ruska strana ceni tu spremnost i smatra da bi diplomatska uloga Vašingtona mogla biti korisna zbog uticaja koji SAD imaju u Kijevu i evropskim prestonicama.
Istovremeno, Mekgovern je naglasio da, prema stavu koji je izneo Peskov, Sjedinjene Države ne mogu da budu predstavljene kao neutralan posrednik dok Ukrajini isporučuju i prodaju oružje, kao i druge napredne tehnologije.
Upravo zbog toga, smatra on, postoji razlika između spremnosti Moskve da razgovara sa Vašingtonom i ocene da SAD nisu nepristrasna strana u sukobu.
Objašnjavajući takav pristup Kremlja, Mekgovern je ocenio da Vladimir Putin želi da Sjedinjene Države ostanu deo pregovaračkog procesa. Prema njegovoj proceni, rat na terenu u Ukrajini biće rešen u korist Rusije najkasnije ove jeseni.
Ipak, kako je naveo, cilj Moskve nije samo vojni ishod već postizanje nove bezbednosne arhitekture kroz sveobuhvatni sporazum u kojem bi učestvovale SAD, a koji bi potom odobrio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija kako bi se sprečilo izbijanje novog sukoba u budućnosti.
Lari Džonson je u razgovoru izneo procenu da ruska javnost pokazuje sve manje strpljenja kada je reč o ratu u Ukrajini i da raste očekivanje snažnijeg odgovora zvanične Moskve.
Prema njegovim rečima, dosadašnje izjave ruskog predsednika Vladimira Putina ukazuju da bi takav odgovor mogao da usledi. Džonson smatra da je u toku opasna eskalacija za koju odgovornost pripisuje zapadnim državama članicama NATO-a, ali i predsedniku SAD Donaldu Trampu.
Govoreći o diplomatskim pokušajima, Džonson je podsetio na sastanak Putina i Trampa održan u avgustu prošle godine u Ankoridžu. Prema njegovim rečima, optimizam koji je u Rusiji postojao nakon tog susreta u međuvremenu je potpuno nestao.
Iako nije zvanično proglašen kraj diplomatskih napora, očekivanja o mogućem napretku više ne postoje. Džonson je dodao da se, prema nedavnim medijskim izveštajima, pojačava američka obaveštajna podrška Ukrajini, kao i isporuka preostalih ograničenih zaliha američkog naoružanja Kijevu.
Džonson je preneo i detalje razgovora sa ruskim ambasadorom pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju u Beču Dmitrijem Poljanskim. Na pitanje da li Moskva smatra da je slanje američkih obaveštajnih podataka Ukrajini nova pojava, Poljanski je odgovorio: „Nisam video informaciju da je ikada prestao to da radi.“
Na kraju razgovora Mekgovern se osvrnuo i na izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona. Prenoseći stav Dmitrija Peskova, rekao je da Moskva ne pridaje veliki značaj porukama koje dolaze iz Pariza, uz obrazloženje da Makron ne govori u ime Sjedinjenih Država.
Prema tom stavu, ukoliko Vašington želi da izađe iz sukoba ili utiče na njegovo rešavanje, mora to da čini sopstvenim stavovima, dok izjave francuskog predsednika nemaju isti politički značaj.
Mekgovern je zaključio da trenutna taktička situacija na terenu ide u prilog Putinu jer, prema njegovoj proceni, ruska vojska ostvaruje prednost i zbog toga nema potrebe za pribegavanjem ekstremnim merama.
