Demonstracije protiv sukoba u Gazi postale su globalni pokret koji privlači desetine hiljada ljudi širom sveta, a fokusiraju se na završetak krvoprolića u ovoj palestinskoj enklavi, dok se sukob širi po regionu.
Na ulice Londona izašlo je oko 40.000 propalestinskih demonstranata, dok su se slične scene odigrale u gradovima kao što su Pariz, Rim, Manila i Kejptaun.
Demonstracije su odraz međunarodnog nezadovoljstva sukobima između izraelskih snaga i palestinskog Hamasa, koji su eskalirali nakon masakra 7. oktobra 2023. godine.
Hamasov napad na južni Izrael 7. oktobra 2023. označio je početak najnovijeg talasa sukoba, koji je doveo do smrti 1.200 ljudi, prema izraelskim podacima, dok je oko 250 osoba uzeto za taoce.
Kao odgovor na ovaj napad, Izrael je pokrenuo žestoku osvetničku kampanju protiv Pojasa Gaze, koja je do sada rezultirala smrću skoro 42.000 Palestinaca i raseljavanjem gotovo cele populacije ove enklave, koja broji 2,3 miliona stanovnika, prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze.
Demonstranti širom sveta zahtevaju okončanje nasilja, optužujući Izrael za zločine nad civilima u Gazi, Libanu, Jemenu i potencijalno Iranu. Agnes Kori, demonstrantkinja iz Londona, izjavila je da izraelska vlada ne pokazuje interesovanje za mirne pregovore i da samo nastavlja sa vojnim operacijama.
Ona je takođe kritikovala britansku vladu zbog nastavka isporuka oružja Izraelu, uprkos nasilju u regionu.
London je bio jedno od glavnih mesta okupljanja, gde su proizraelski i propalestinski demonstranti marširali u suprotnim pravcima, dok je policija privela 15 osoba zbog incidenata na marginama protesta.
U Rimu, gde se okupilo oko 6.000 demonstranata uprkos zabrani mirnih okupljanja u centru grada, situacija je postala nasilna, pa je policija koristila vodene topove i suzavac da rastera okupljene.
Demonstracije su održane i u Berlinu, gde je oko 1.000 propalestinskih demonstranata nosilo palestinske zastave i uzvikivalo parole poput „Godina genocida“, kritikujući izraelske akcije i policijsko nasilje nad propalestinskim demonstrantima u Nemačkoj.
Takođe su se organizovali i proizraelski kontraprotesti, na kojima su učesnici osudili rastući antisemitizam.
Ovaj talas globalnih protesta reflektuje duboko ukorenjene tenzije i sveprisutni bes zbog izraelsko-palestinskog sukoba, koji traje decenijama. Iako se demonstranti širom sveta pozivaju na pravo Palestinaca na slobodu i kraj izraelskih vojnih akcija, proizraelske grupe tvrde da takve demonstracije stvaraju atmosferu koja legitimizuje antisemitizam i preispituje pravo Izraela da postoji kao suverena nacija.
Sukob u Gazi se u međuvremenu proširio na šire regionalne sukobe. Iran je direktno uključen kroz podršku grupama poput Hezbolaha u Libanu i Hutima u Jemenu.
Izrael je u poslednjim nedeljama pojačao vojnu kampanju protiv Hezbolaha, a Iran je odgovorio lansiranjem raketa prema Izraelu.
Ove sve intenzivnije tenzije u regionu, uključujući Liban, Jemen, Irak i Iran, dovele su do strahova od regionalnog rata. Demonstrant Husam Husein, koji je protestovao u Parizu, izjavio je da je rat postao nepodnošljiv i da mora biti zaustavljen kako bi se sprečila dalja eskalacija u širem regionu.
Ovaj sukob pokazuje kako lokalni ratovi mogu brzo eskalirati u regionalne krize, uvlačeći susedne zemlje i aktere poput Irana, Hezbolaha i drugih šiitskih milicija u sukob.
Izrael vidi sebe kao branioca protiv tih pretnji, dok palestinske grupe i njihovi saveznici sukob opisuju kao borbu protiv okupacije i izraelske represije.
Rat je sada prešao granice Gaze, sa opasnošću od širenja na Bliski Istok, gde su već prisutne tenzije između regionalnih sila, kao što su Saudijska Arabija, Iran i Turska, koje sve imaju svoje interese u ovom konfliktu.
Demonstracije širom sveta pokazuju koliko je globalno društvo podeljeno po pitanju ovog sukoba. Dok jedni optužuju Izrael za genocid i etničko čišćenje, drugi brane pravo Izraela na samoodbranu i optužuju demonstrante za antisemitizam.
Međutim, jedno je sigurno: sukob u Gazi nije više samo pitanje lokalnih napetosti, već je postao globalna kriza koja utiče na mnoge zemlje, od Evrope do Bliskog Istoka, i izaziva reakcije širom sveta.
Demonstracije i protesti verovatno neće stati sve dok se ne pronađe rešenje koje će zaustaviti krvoproliće i doneti mir u regiji koja je decenijama pogođena nasiljem i sukobima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
