Izjave Vladimira Putina o mogućnosti upotrebe hipersonične rakete Orešnik odjeknule su na međunarodnoj sceni, otvarajući nova pitanja o dinamici sukoba u Ukrajini i ulozi Zapada u njegovoj eskalaciji.
Politikolog Sergej Markov smatra da je Moskva odlučna da zaustavi dalju eskalaciju sukoba i usmeri pažnju Zapada na ozbiljnost situacije, istovremeno ostavljajući prostor za političke promene koje bi mogle nastupiti inauguracijom Donalda Trampa u januaru.
Putinove izjave o Orešniku: upozorenje Zapadu
Govoreći u Astani, Vladimir Putin je naglasio da će Rusija odgovoriti na svaki akt agresije, ali da će način, vreme i mete takvog odgovora odrediti Generalštab.
On nije isključio mogućnost da Orešnik bude upotrebljen kako za napade na vojne ciljeve, tako i na „centre odlučivanja“, uključujući glavni grad Ukrajine, Kijev.
Putinove reči, kako Markov objašnjava, imaju dvostruku funkciju. S jedne strane, one signaliziraju spremnost Rusije da odgovori na provokacije, dok s druge strane, deluju kao
oblik verbalne intervencije s ciljem da se sukob uspori do 20. januara, datuma kada će Donald Tramp preuzeti funkciju predsednika SAD.
Ovo je deo šire strategije Moskve, koja se nada da će nova administracija doneti promenu kursa i okončati trenutnu politiku eskalacije.
Tehnološke mogućnosti Orešnika i demonstracija snage
Orešnik, najnovija ruska hipersonična interkontinentalna balistička raketa, već je pokazao svoje tehničke mogućnosti tokom testnog udara na industrijski kompleks Južmaš u Ukrajini.
Ovaj napad je bio jasna demonstracija snage, koja je, prema Markovu, izazvala podeljene reakcije na Zapadu. Dok neki tvrde da je ovaj potez bio samo blef, ratna partija u SAD smatra da Moskva nema političku volju da se suprotstavi NATO-u.
Markov ističe da su reakcije Zapada, naročito iz Vašingtona, deo šireg plana za eskalaciju sukoba kako bi se Rusija uvukla u intenzivniju konfrontaciju.
Ovaj plan, prema analitičaru, ima za cilj da destabilizuje situaciju do nivoa „skoro rata“, čime bi se osujetila mogućnost mirnijeg pristupa Trampove administracije.
Mogući ciljevi ruskog odgovora
Analitičari spekulišu o mogućim metama ruskog odgovora na napade dugometnim projektilima ATACMS duboko u rusku teritoriju. Markov predviđa da bi mete mogle biti električne podstanice koje napajaju ukrajinske nuklearne elektrane. Ovo bi moglo imati značajan uticaj na infrastrukturu Ukrajine bez direktnog ugrožavanja nuklearne sigurnosti, što bi moglo izazvati odgovor Zapada.
Markov kategorički odbacuje ideju napada na ukrajinske nuklearne postrojenja, upozoravajući da bi takav potez mogao izazvati nesagledivu reakciju Zapada i dodatno eskalirati situaciju.
Strategija Moskve prema Bajdenovoj administraciji
Markov smatra da je ključni cilj Moskve trenutno da zadrži strpljenje i izbegne provokacije koje dolaze od Bajdenove administracije. Prema njegovim rečima, demokrate koje napuštaju Belu kuću planiraju scenarije za dodatnu destabilizaciju kako bi sprečile Trampa da preuzme vlast.
Plan uključuje eskalaciju sukoba s Rusijom, što bi Moskvu stavilo u poziciju direktne konfrontacije sa Zapadom. Nakon toga bi, prema Markovu, demokrate mogle lansirati medijske narative o navodnoj saradnji Trampa s Kremljom, čime bi se stvorila osnova za diskreditaciju nove administracije u SAD.
Balansiranje između pretnji i suzdržanosti
Izjave Vladimira Putina i analize Sergeja Markova osvetljavaju kompleksnu strategiju Moskve u trenutnom sukobu.
S jedne strane, Rusija koristi Orešnik i slične demonstracije moći kao sredstvo odvraćanja, šaljući jasnu poruku Zapadu da su spremni na odlučne poteze. S druge strane, Kremlj pokušava da uspori eskalaciju kako bi dao prostora za političke promene u Vašingtonu.
Ova strategija pokazuje duboko razumevanje geopolitičke dinamike i spremnost Rusije da balansira između direktnih akcija i verbalnih upozorenja. Dok se međunarodna zajednica suočava s neizvesnošću, jasno je da će naredni meseci biti ključni za oblikovanje budućnosti sukoba u Ukrajini i odnosa između velikih sila.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
