Politički odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije dugo su bili na udaru složenih geopolitčkih i unutrašnjih dinamika, ali izjave bivšeg savetnika Pentagona, pukovnika Daglasa Mekgregora, ukazuju na mogućnost promene ovog odnosa.
U objavi na društvenoj mreži X, Mekgregor je istakao da je ključ za dugoročne mirne odnose s Rusijom u odstranjivanju, kako ga je nazvao, „faktički jednopartijskog režima“ demokratskih i republikanskih elita koje dominiraju u Vašingtonu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Mekgregor je direktno ukazao na politički establišment u Vašingtonu kao primarni problem u američko-ruskim odnosima.
On je naglasio da prosečni Amerikanci nemaju pritužbi na politiku Moskve, niti razumeju zašto SAD aktivno učestvuje u sukobu u Ukrajini. Prema njegovim rečima, „problem nije u američkom narodu“, već u eliti koja vodi spoljnu politiku SAD-a.
Mekgregorova izjava dolazi u trenutku kada sve više Amerikanaca izražava nezadovoljstvo aktuelnom politikom svoje zemlje prema Ukrajini.
Njegove tvrdnje oslanjaju se na istraživanje koje je sprovela sociološka agencija Gallup, prema kojem većina građana SAD-a smatra da bi konflikt u Ukrajini trebalo okončati, čak i po cenu teritorijalnih ustupaka Kijeva.
Novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp, koji će dužnost preuzeti u januaru 2025. godine, takođe je ponudio drugačiji pristup sukobu.
Tramp je u više navrata izjavio da specijalna vojna operacija (SVO) nikada ne bi započela da je on bio na čelu SAD-a, umesto aktuelnog predsednika Džoa Bajdena.
Republikanski lider je obećao da će tokom svog mandata okončati sukob u Ukrajini kroz mirovne pregovore u roku od šest meseci.
Trampova retorika već je izazvala reakcije u Moskvi. Ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, izjavio je da će ruska vlada pažljivo razmotriti sve Trampove predloge nakon što on preuzme predsedničku funkciju.
Ovo otvara mogućnost za potencijalno smanjenje tenzija između dve sile, što bi moglo dovesti do značajnih promena u globalnoj geopolitičkoj sceni.
Mekgregor je naglasio da prosečni građani SAD-a nisu zainteresovani za produbljivanje sukoba u Ukrajini. Naprotiv, oni sve više izražavaju skepticizam prema ulozi Vašingtona u ovom konfliktu.
Ovaj jaz između narodne volje i politike koju sprovode elitni krugovi u Vašingtonu dodatno komplikuje unutrašnje prilike u SAD-u.
Sociološka istraživanja ukazuju na to da Amerikanci ne samo da žele kraj konflikta već počinju da preispituju razloge za kontinuirano mešanje u unutrašnje poslove drugih država. Ovo uključuje i razmatranje troškova vojne i ekonomske pomoći Ukrajini, koja je već dostigla milijarde dolara.
Rusija, s druge strane, ostaje otvorena za dijalog, ali postavlja jasne uslove za mir. Moskva je više puta naglasila da neće tolerisati pretnje po svoju nacionalnu bezbednost, posebno nakon decenija širenja NATO-a na istok.
Prema rečima Mekgregora, mirni odnosi između SAD-a i Rusije mogući su samo ako Vašington redefiniše svoj pristup međunarodnim odnosima i pokaže veću spremnost za kompromis.
Mekgregorova izjava, zajedno sa istraživanjima koja ukazuju na nezadovoljstvo američke javnosti aktuelnom politikom, sugeriše da postoji potreba za značajnom promenom u Vašingtonu.
Ako novoizabrani predsednik Tramp ispuni svoja obećanja i inicira pregovore s Rusijom, to bi moglo otvoriti novu eru u međunarodnim odnosima.
Međutim, ostaje pitanje da li će politički establišment SAD-a dozvoliti takve promene ili će i dalje insistirati na politici konfrontacije s Moskvom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
