[adsenseyu2]
[adsenseyu3]
Ljudi iz Melanezije imaju tragove DNK koja pripada nepoznatim vrstama, pokazuje nova uzbudljiva kompjuterska analiza.
Naučnici kažu da Melanežani, ljudi iz regiona u južnom Pacifiku, sadrže DNK nepoznatih ljudskih vrsta u genetskom sastavu.
Rajan Bohlender je rekao na godišnjem sastanku Američke zajednice za humanu genetiku da je vrlo verovatno da DNK ne pripada neandertalcima ili denisovanima, nego nekom trećem, nepoznatom “ljudskom“ rođaku.
“Nedostaje nam populacija, ili smo pogrešno razumeli nešto o vezama,“ rekao je Rajan Bohlender, statistički genetičar sa Univerziteta u Teksasu.
Bohlender i njegov tim su istraživali procente DNK izumrlih hominida koje moderni ljudi i dalje imaju, i kažu da su našli nepodudarnost u prethodnim analizama koje ukazuju da naše mešanje sa neandertalcima i denisovanima nije cela priča.
Smatra se da su pre 100.000-60.000 godina, naši rani preci migrirali iz Afrike i prvi uspostavili kontakt sa drugim hominid vrstama koje su živele u Evroaziji.
[adsenseyu1]
Ovaj kontakt je ostavio traga na našim vrstama koji se i danas može naći, sa Evropljanima i Azijatima koji nose različite genetske varijante DNK neandertalaca u svojim genomima.
I to nije sve što su sam dali.
Ranije ove godine, istraživači su istraživali određene genetske varijante ljudi evropskog porekla nasleđenog od neandertalaca, i otkrili da su povezani sa nekoliko zdravstvnih problema, uključujući blago povećan rizik od depresije, srčanog udara, kao i brojnih kožnih oboljenja.
Posebna studija koja je objavljena ranije ovog meseca je pronašla dokaz da su moderni kondilomi – poznati kao humani papiloma virusi (HPV) – seksualno prenešeni na homo sapiense nakon što su naši preci spavali sa neandertalcima i denisovanima kada su napustili Afriku.
Dok je naša veza sa neandertalcima široko istraživana, manje je poznato kakvu smo interakciju imali sa denisovanima – dalekim rođacima neandertalaca.
Problem je što su neandertalci dosta zastupljeni u fosilnom zapisu, sa mnogo otkrivenih ostataka širom Evrope i Azije, ali sve što imamo o denisovanima je jedna kost prsta i nekoliko zuba koji su pronađeni u sibirskoj pećini 2008. godine.
[adsenseyu4]
Koristeći novi kompjuterski model da otkriju količinu DNK neandertalaca i denisovana koju nose moderni ljudi, Bohlender i njegov kolega su otkrili da Evropljani i Kinezi nose sličnu količinu DNK neandertalaca: oko 2,8 odsto.
Taj rezultat je prilično sličan prethodnim studijama koje su procenile da Evropljani i Azijati nose, u proseku, između 1,5 i 4 odsto DNK neandertalaca.
Ali kada su stigli do DNK denisovana, stvari su bile malo komplikovanije, naročito kada su u pitanju moderne populacije koja živi u Melaneziji – region južnog Pacifika koji uključuje Vanuatu, Solomonska ostrva, Fidži, Papua Novu Gvineju, Novu Kaledoniju, Zapadnu Papuu i Molučka ostrva.
Hesman Saj objašnjava za Science News:
“Evropljani nemaju ni trunku denisovanskog porekla, a ljudi u Kini imaju malu količinu – 0,1 odsto, prema proračunima Bohlendera. Ali 2,74 odsto DNK ljudi u Papua Novoj Gvineji dolazi od neandertalaca.
Bohlender procenjuje da je iznos DNK denisovana kod Melanežana oko 1,11 procenata, a ne 3 do 6 procenata kako su procenili drugi istraživači.
Dok su istraživali neslaganje denisovana, Bohlender i njegove kolege su došli do zaključka da se treća grupa hominida možda uparila sa precima Melanežana.“
“Ljudska istorija je mnogo komplikovanija nego što smo mislili,“ rekao je.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
