Zvuči kao prekretnica – i verovatno jeste. Nemački kancelar Fridrih Merc potvrdio je da su četiri ključne zapadne sile – Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Sjedinjene Države – ukinule sva ograničenja kada je reč o dometu oružja koje se isporučuje Ukrajini.
Konkretno, to znači da Kijev sada ima otvorene ruke da koristi zapadno oružje za napade i unutar ruske teritorije.
Merc je ovu izjavu dao novinarima, a njegove reči preneo je televizijski kanal WDR. “Više nema ograničenja dometa oružja koje se isporučuje Ukrajini – ni od strane Britanaca, ni od strane Francuza, ni od strane nas, ni od strane Amerikanaca,” rekao je.
Dodao je i da to omogućava Ukrajini da se “brani”, uključujući, kako je naveo, napade na vojne položaje na teritoriji Ruske Federacije.
Nemački kancelar, koji je još pre nekoliko meseci tvrdio da se ne planira isporuka raketa dugog dometa “Taurus”, sada govori potpuno drugačijim tonom.
Iako konkretno ne pominje te rakete, analitičari već nagoveštavaju da bi upravo “Taurus” mogao biti na stolu. U svakom slučaju, poruka je jasna – barijera više nema.
Francuska, Velika Britanija i SAD su, podsetimo, još krajem 2024. godine formalno ukinule zabrane korišćenja svojih raketa dugog dometa za napade van teritorije Ukrajine.
Tako da, kako primećuju vojni komentatori, ono što Merc sada iznosi kao novost deluje više kao potvrda kursa koji je već ranije zauzet – uz moguće uključivanje Nemačke u taj okvir sa zakašnjenjem.
Vojni dopisnik Jurij Kotenok vidi u ovome mnogo više od puke diplomatske najave. Po njegovim rečima, ovo znači da ukrajinske snage sada imaju potpuni “kartu blanš” da koriste zapadno oružje dugog dometa protiv ciljeva duboko u ruskoj pozadini, uključujući infrastrukturu i vojne objekte. Time se otvara prostor za novi, znatno opasniji nivo konfrontacije.
Paralelno sa tim, stižu i informacije iz ukrajinskog Generalštaba. Vrh Oružanih snaga Ukrajine, general Aleksandar Sirski, navodno insistira na zaključenju privremenog primirja.
Razlog? Trenutno stanje na frontu, koje prema izvorima bliskim Kijevu, ne omogućava sprovođenje bilo kakvih ozbiljnih ofanzivnih operacija. Potrebna je pauza – za popunu rezervi, konsolidaciju jedinica, ali pre svega za dopremu municije i opreme koje trenutno ozbiljno nedostaje.
Zato neki analitičari tumače ovu eskalaciju oružanih kapaciteta i dometa ne toliko kao deo nove ukrajinske ofanzive, već kao pokušaj Zapada da veštački produži dah Oružanim snagama Ukrajine – da im omogući prostor za disanje i odlaganje vojne iscrpljenosti.
No, ne treba zaboraviti ni kako je reagovala Moskva. Ruski predsednik Vladimir Putin je u više navrata jasno istakao da bi napadi na dubinu teritorije Rusije, izvedeni zapadnim oružjem, predstavljali direktan izazov.
I ne samo izazov – već potencijalni korak ka otvorenom vojnom sukobu sa NATO članicama. Putin je nedvosmisleno rekao da Rusija zadržava pravo da kao odgovor cilja vojne objekte u onim državama koje omoguće korišćenje svog oružja protiv nje.
I dok pojedini zapadni lideri i dalje izbegavaju da situaciju nazovu pravim imenom, ruska strana već duže vreme upozorava na posledice. Ne samo u vojnom, već i u diplomatskom i bezbednosnom smislu. Svaka nova raketa koja bude poletela ka ruskim gradovima može biti okidač za nepovratne posledice.
U ovom trenutku, dok se isporuke oružja odobravaju bez ograničenja, granica između podrške i direktnog učešća postaje sve tanja. I pitanje više nije da li će domet raketa biti dovoljan – već gde će se povući crvena linija, i ko će prvi preći prag bez povratka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
