Ruse progone kao Jevreje pre Drugog svetskog rata, a Ukrajina pre Hruščova uopšte nije postojala, naveo je srpski reditelj u ekskluzivnom intervjuu za ruski list „Izvestija“
Budućnost Evrope je u velikoj opasnosti, izjavio je proslavljeni srpski reditelj Emir Kusturica, koji je na festivalu „Kustendorf“ govorio za ruski list „Izvestija“.
Iako je zbog ogromnog pritiska morao da odustane od saradnje sa Moskovskim pozorištem ruske vojske 2022. godine, Kusturica planira trilogiju zasnovanu na Gogoljevim delima i ne krije svoje simpatije prema Rusiji i Rusima.
Kusturica je za ruske medije uporedio situaciju na Krimu sa pitanjem tzv. Kosova.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Albansko pitanje, kao i sve drugo u svetu, ima veze sa geografijom, širenjem moći i pristupom velikim vodama. Anglo-saksonska moć je 200 godina sprečavala Ruse da se približe toplim morima. Krimski rat, koji se nekako volšebno rešio sam od sebe, smanjio je ovaj problem za veličinu teritorije koju je Sovjetska Rusija kasnije ustupila Ukrajini. Slično je i sa albanskim problemom. Ako iko zdravorazumski zapita zašto su Rumunija i Bugarska u EU a Srbija nije, onda je odgovor jasan: zato što se ove dve zemlje graniče sa Rusijom preko Crnog mora. Zato su prve ušle u NATO, odnosno u Evropsku uniju. Te dve institucije su svakako ista stvar.“
Povodom plana o tzv. Kosovu koji EU nameće Srbiji, reditelj je izjavio da je u pitanju ultimatum koji Srbija sigurno neće prihvatiti.
Taj, kako je naveo,“ucenjivački dogovor“ dolazi u trenutku u kome sukob u Ukrajini, sa napretkom Rusije, dobija novi karakter.
„Zapad želi da zapali Balkan i dovede ga do tačke u kojoj postoji samo ili/ili. Ovo je ultimatum, a ne dogovor. Čak i da se Srbi slože, što sigurno neće, postavlja se pitanje šta je sledeće? Sledeća je Vojvodina. Ultimatumima neće biti kraja ako pristanete na prvi“.
U ovom trenutku se ruski narod napada na sličan način kao što neposredno pred početak Drugog svetskog rata napadnut jevrejski narod, ocenio je Kusturica.
„Sada smo svedoci novog rata koji se zove ‘politička korektnost’. Ona koči borbenost i otpor i nameće pitanje tolerancije“, dodao je on.
Kusturica je istakao da je razvoj evropske kulture nezamisliv bez ruskog uticaja.
„Ideju o zabrani ruske kulture ili, još gore, ruskog naroda treba napustiti. Evropska kultura i njen razvoj su nezamislivi bez ruskog uticaja“, smatra nagrađivani srpski reditelj.
Gogolja ne smatra ukrajinskim piscem, a Ukrajina se, kako navodi, u njegovim delima ne pominje.
„Mala Rusija se više puta pominje u njegovim delima: Poltava, Mirgorod i drugi gradovi. Dakle, ako se okrenemo Gogolju i njegovim delima, od kojih sam skoro sva pročitao, Ukrajina se tamo ne pominje. Ona se pominje u predgovorima ovih knjiga, ali ne i u knjigama samog autora“, poručio je Kusturica.
Reditelj i pisac je istakao da je Gogolj pisao na ruskom jeziku o teritoriji Male Rusije.
„U ‘Soročinskom sajmu’ se citiraju stare narodne pesme i kaže se da su maloruske. Gogolj je pisao na ruskom o teritoriji koja je bila Mala Rusija. Nije pisao u vreme Sovjetskog Saveza. Tu oblast su pretvorili u Ukrajinu za vreme Hruščova, a pre toga takve zemlje nije bilo“, zaključio je Kusturica.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
