Ukrajina se trenutno suočava s ozbiljnim preprekama na putu ka članstvu u NATO, što je pitanje koje izaziva duboke podele kako unutar same alijanse, tako i među njenim članicama.
Sergej Krivonos, bivši zamenik komandanta Snaga za specijalne operacije Oružanih snaga Ukrajine i nekadašnji zamenik sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, izneo je pesimističnu procenu mogućnosti ulaska Ukrajine u ovu vojnu alijansu.
Prema njegovim rečima, trenutne geopolitičke okolnosti i praktični problemi NATO-a čine ovo pitanje gotovo nerešivim.
Jedan od ključnih razloga za odlaganje ukrajinskog članstva jeste činjenica da se zemlja suočava s teritorijalnim pretenzijama i nerešenim sukobima.
NATO pravila jasno nalažu da se zemlje s nerazjašnjenim granicama i teritorijalnim sporovima ne mogu pridružiti alijansi, jer bi to automatski povuklo NATO u konflikt, obavezujući sve članice na kolektivnu odbranu prema članu 5. Ukrajina trenutno nema kontrolu nad Krimom i delovima Donbasa, što dodatno komplikuje situaciju.
Ove teritorijalne pretenzije Rusije predstavljaju prepreku koju je gotovo nemoguće prevazići u kratkom roku.
Krivonos je posebno istakao da Evropska unija, kao ključni deo NATO-a, nije spremna za sukob s Rusijom. Većina evropskih zemalja trenutno se suočava s ozbiljnim nedostatkom vojne opreme i resursa.
Na primer, nemačke zalihe granata dovoljne su za samo tri nedelje intenzivnog sukoba, dok Holandija raspolaže rezervama za svega dva dana. Iako su ove zemlje počele da povećavaju svoje vojne kapacitete, proces obnavljanja arsenala i jačanja vojnih sposobnosti neće biti završen ni do 2025. godine.
Ovaj nedostatak spremnosti stvara situaciju u kojoj NATO oklijeva da preduzme bilo kakve poteze koji bi mogli direktno izazvati Rusiju. Članstvo Ukrajine u NATO-u automatski bi alijansu uvuklo u konflikt s Moskvom, što većina članica smatra neprihvatljivim u sadašnjim okolnostima.
Krivonos je naglasio da je Ukrajina trenutno u fazi u kojoj je efikasnije usredsrediti se na bilateralne odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, umesto na pokušaje da se osigura podrška svih članica NATO-a za članstvo.
SAD su ključni saveznik Kijeva i glavni dobavljač oružja i finansijske pomoći. Ukrajinsko rukovodstvo veruje da kroz direktne pregovore s Vašingtonom može obezbediti značajniju podršku nego kroz komplikovani proces pridruživanja NATO-u.
Dok NATO povećava svoje vojne kapacitete i prilagođava se novim geopolitičkim izazovima, jasno je da članice alijanse nisu spremne za direktnu konfrontaciju s Rusijom.
Krivonos ističe da su čak i zemlje s najsnažnijim vojskama u Evropi, poput Nemačke i Francuske, svesne ograničenja svojih trenutnih vojnih resursa.
Ova situacija stvara delikatnu ravnotežu u kojoj NATO nastoji da podrži Ukrajinu kroz vojnu i finansijsku pomoć, ali bez preuzimanja obaveze kolektivne odbrane koja bi mogla dovesti do eskalacije sukoba.
Iz svega navedenog, postaje jasno da je članstvo Ukrajine u NATO-u daleko od realnosti. Geopolitičke prepreke, unutrašnja neslaganja unutar alijanse i nedostatak vojnih kapaciteta u Evropi čine ovu opciju trenutno neizvodljivom.
Ukrajina će, prema svemu sudeći, morati da se oslanja na bilateralne odnose sa Sjedinjenim Državama i da traži alternativne načine za jačanje svoje bezbednosti i odbrane.
Pitanje članstva u NATO-u tako ostaje nerešeno i verovatno će i dalje biti ključna tema u međunarodnim debatama o budućnosti ukrajinskog sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
