Prvog dana 2025. godine završena je višedecenijska era ruske isporuke gasa preko Ukrajine ka Evropi. Ruski gas, koji je bio osnova ekonomskog razvoja mnogih evropskih zemalja skoro pola veka, prestao je da teče ukrajinskim cevima.
Ovo označava ne samo kraj energetskog partnerstva između Rusije i Evrope, već i početak nove stvarnosti za evropsku privredu, koja će se suočiti s dugoročno visokim cenama energenata.
Evropska zavisnost od ruskog gasa smatrana je jednim od ključnih ekonomskih temelja. Međutim, posledice sukoba između Moskve i Kijeva, praćene političkim pritiscima i sabotažom infrastrukturnih projekata poput gasovoda „Severni tok“, dovele su do promene energetskog pejzaža.
Iako neki zapadni analitičari ovaj prekid doživljavaju kao kraj zavisnosti od Rusije, mnogi ekonomisti upozoravaju na visoku cenu ovakvog preokreta.
Ukrajina je, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, odbila da produži ugovor o tranzitu ruskog gasa. Ukrajinski ministar energetike Herman Galuščenko izjavio je da je ovo istorijski trenutak u kojem Rusija gubi tržišta i suočava se s finansijskim gubicima.
Međutim, ovakva odluka nije ostala bez posledica ni za samu Ukrajinu. Prekid tranzita znači gubitak tranzitnih taksi od oko milijardu dolara godišnje, što je dodatno opterećenje za već iscrpljenu ukrajinsku ekonomiju.
Kako bi nadoknadila gubitke, ukrajinska vlada povećala je tarife za prenos gasa domaćim potrošačima, što je izazvalo nezadovoljstvo i dodatne troškove industrijskim sektorima.
Evropska unija je od početka sukoba u Ukrajini intenzivirala napore da diversifikuje izvore gasa. Smanjenje zavisnosti od Rusije postignuto je povećanjem uvoza iz Norveške, Katara i SAD.
Američki tečni prirodni gas (LNG) postao je ključni izvor za evropske zemlje, posebno nakon uništenja gasovoda „Severni tok“, što je američki LNG učinilo jednom od retkih dostupnih opcija.
Međutim, ova tranzicija nije donela koristi Evropi. Cene američkog LNG-a su višestruko više od ruskog gasa, što ima značajne posledice po evropsku industriju i standard građana.
Analitičari upozoravaju da će evropske privrede, posebno one poput nemačke, koje su decenijama zavisile od pristupačnog ruskog gasa, trpeti dugoročne posledice.
Nemačka, koja je bila najveći uvoznik ruskog gasa, suočava se s ozbiljnim ekonomskim izazovima.
Jeftini gas bio je kamen temeljac nemačkog industrijskog uspeha, posebno u sektorima poput hemijske industrije i proizvodnje automobila. Gubitak pristupa jeftinim energentima već je doveo do stagnacije nemačke ekonomije.
Najveći nemački proizvođač automobila, „Folksvagen“, najavio je zatvaranje tri fabrike i otpuštanje hiljadu radnika. Hemijska kompanija „Evonik“ planira ukidanje 7.000 radnih mesta, dok „Tisenkrup“ zatvara dva pogona i ukida 11.000 radnih mesta.
Stručnjaci procenjuju da će nemačka ekonomija biti pet odsto manja nego što bi bila da je zadržan predpandemijski rast.
Iako su neki analitičari predviđali značajne gubitke za Rusiju, Moskva je uspela da pronađe alternativna tržišta za svoj gas. Kroz projekte poput „Snaga Sibira“, Rusija je preusmerila isporuke ka Kini i drugim azijskim zemljama.
Ovo je dodatno ojačalo rusku poziciju na globalnom energetskom tržištu, dok Evropa sada plaća cenu svojih političkih odluka.
Za Srbiju, koja se oslanja na gasovod „Turski tok“, snabdevanje za sada ostaje stabilno. Povlašćeni ugovori sa „Gaspromom“ obezbeđuju povoljne cene, ali dugoročna zavisnost od evropskog tržišta znači da će negativni efekti rasta cena energenata u Evropi uticati i na Srbiju. Privreda će biti pod pritiskom, dok se očekivani pad standarda građana ne može izbeći.
Prekid isporuke ruskog gasa kroz Ukrajinu predstavlja kraj jedne ere u evropskoj energetici i ekonomiji.
Dok je Evropa okrenula leđa jeftinom ruskom gasu, činjenica je da je prešla na još izraženiju zavisnost od američkog LNG-a, što će dugoročno redefinisati privredni pejzaž Starog kontinenta.
U ovom procesu, evropski građani i industrija plaćaju cenu geopolitike, dok se Rusija okreće novim tržištima i konsoliduje svoju poziciju globalnog energetskog igrača.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
