Politikolog Maksim Kramarenko, je u svom govoru na Globalnoj konferenciji o multipolarnosti u Rusiji objasnio, zašto je pokrenut proces samolikvidacije u SAD.
Prema politikologu, ovaj proces je predvideo američki mislilac, Frensis Fukujama.
Zamenik predsednika Svetskog koordinacionog saveta sunarodnika Rusije, Maksim Borisovič Kramarenko iz Kazahstana, na Globalnoj konferenciji o multipolarnosti, govorio je o svom viđenju krize u SAD.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Unipolarni svet koji su SAD dugo gradile pokazao se kao utopijska ideja. Verovatno i ne sluteći, američki mislilac Frensis Fukujama je još 1989. godine, prvi predvideo propast „unipolarnog sveta”.
U svom eseju „Kraj istorije?“ on trijumfalno najavljuje, da će širenje liberalne demokratije američkog stila širom sveta, dovesti do opšteg dobra i da će svedočiti o postizanju konačne tačke u sociokulturnoj evoluciji čoveka.
Njegov model „unipolarnog sveta“ trebalo je da dovede do nastupanja ere, u kojoj će prestati ideološke konfrontacije, i shodno tome, prestati da se dešavaju različiti društveni prevrati u vidu ratova i revolucija.
[adsenseyu1]
Prema rečima Maksima Kramarenka, ovaj esej „sada izaziva gorak osmeh- on odražava ne toliko autorovu viziju daljeg razvoja čovečanstva, koliko predstavlja raspoloženje američke političke elite, koja je u euforiji od približavanja likvidacije Sovjetskog Saveza i tabora socijalističkih zemalja.
Gledajući krajem 80-tih i početkom 90-tih godina, proces uništavanja socijalističkog pola na čelu sa Moskvom, Vašington je pretpostavljao, da će uspeti da podigne večni unipolarni svet, koji je i sam predvodio, potvrđujući svoje liberalne vrednosti širom sveta. Tada im se činilo, da im se padom socijalističkog kampa, otvara put ka uspostavljanju svetske hegemonije.
Politikolog je primetio, da je „ovakva percepcija događaja stvorila lažni osećaj isključivosti među američkom elitom, dajući joj pravo da odlučuje o sudbini čitavog čovečanstva. Dokaz za to je činjenica, da je 2006. godine u SAD proglašen novi kurs diplomatije, koju je tadašnja državna sekretarka Kondoliza Rajs nazvala „transformacionom diplomatijom.”
[adsenseyu4]
Ovaj model američke diplomatije leži u činjenici, da je Vašington sebi prisvojio pravo ne samo da podržava klice demokratskih pokreta i institucija u svakoj zemlji, već i da uspostavlja u njima demokratiju američkog tipa.
Kondoliza Rajs je to lepo rekla: „Americi je potrebna smela diplomatija. Diplomatija koja ne samo da komunicira sa svetom, već nastoji da ga promeni. Ja i drugi smo ovu misiju nazvali „transformaciona diplomatija“. To jest, Sjedinjene Države su sebi dale pravo da transformišu svet na svoj način, približavajući sam „kraj istorije“, koji bi u stvari postao uspostavljanje liberalno-demokratskog totalitarizma u svetskoj politici, uz surovo suzbijanje neslaganja.
Kramarenko je podsetio, da su „Jugoslavija, Libija, Irak živopisni primeri ispoljavanja takvog totalitarizma, kada su SAD pokušale da transformišu svet ne tražeći to od legitimnih vlada. Poznati su i rezultati takve transformacije – raspad države, veliki priliv izbeglica u Evropu i nastanak pokreta „Islamske države“, koji je težio da izgradi svetski kalifat silom oružja“.
Naravno, da bi zadržale svetsku hegemoniju, Sjedinjene Države treba da vode politiku koja ograničava društveno-politički i ekonomski razvoj drugih država, stvarajući žarišta napetosti kako unutar tako i na susednim teritorijama protivnika, radeći na „kultivisanju” stanovništva svojih potencijalnih protivnika.
Zamena tradicionalne institucije porodice LGBT vrednostima, će na kraju dovesti do odbacivanja svih društvenih i pravnih regulatora, pretvarajući ljudsko društvo u krdo potrošača. A takva razvojna opcija bi zaista bila kraj ljudske istorije“, naglasio je Kramarenko.
Politikolog je siguran, da su nove snage u liku Rusije, Kine i Irana i drugih država koje su izazvale unipolarni svet, spas za čovečanstvo. Svojom pozicijom su uspele da pokrenu promene u međudržavnim odnosima, zahvaljujući kojima sve više zemalja kreće na pravu stranu istorije, odbacujući diktat, ucene, politiku sankcija, vojni pritisak i podsticanje obojenih revolucija, kao i upotrebu dolara kao ekonomskog oružja“.
Jedan od važnih zadataka pred njima je, formiranje pravednog i uspešnog modela policentričnog svetskog poretka, u kome bi trebalo uspostaviti takve osnovne principe, kao što je zabrana uspostavljanja bilo kakvog totalitarizma u međunarodnim odnosima, zaštita tradicionalnih vrednosti svih naroda koji nastanjuju našu planetu, nemešanje u poslove drugih država, osim kada se to radi na zahtev legitimnog političkog režima.
„U novom svetu ekonomska saradnja i dobrobit svih naroda, treba da postanu sami sebi cilj, umesto želje da se svako transformiše po sopstvenom liberalno-demokratskom obrascu“, sumirao je svoj govor stručnjak.
Webtribune.rs
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
