Bela kuća je zvanično potvrdila mogućnost razgovora između ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa. Glavna tema bi, prema dostupnim informacijama, trebalo da bude prekid vatre i mogućnost dugotrajnog mira u Ukrajini. No, ključna pitanja koja se nameću su – da li Vašington zaista želi kraj sukoba i kakva je Trampova pozicija u ovom geopolitičkom nadmetanju?
Pozadina razgovora: Trampova politička strategija
Prema zvaničnim informacijama, telefonski razgovori između dvojice lidera trebalo bi da se održe danas, između 16 i 20 časova po moskovskom vremenu.
Ovaj razgovor dolazi u trenutku kada se situacija na frontu u Ukrajini dramatično menja – ruske snage napreduju u više pravaca, dok je ukrajinska vojska sve više iscrpljena nakon neuspešnih protivofanziva i ozbiljnih gubitaka.
Za Donalda Trampa, koji se ponovo nalazi u Beloj kući, pitanje Ukrajine nije samo geopolitičko, već i unutrašnjopolitičko pitanje. Tokom svoje predizborne kampanje, Tramp je obećavao da će okončati ukrajinski sukob u roku od 24 sata, predstavljajući se kao lider koji može vratiti stabilnost svetu.
Sada, kada je na vlasti, on pokušava da izbalansira svoje obećanje o miru sa pritiskom moćnih američkih vojno-industrijskih lobija i spoljnopolitičkih struktura koje nisu sklone nagodbi sa Rusijom.
Pinčuk: Nemojmo se zavaravati Trampovim miroljubivim tonom
Pukovnik u penziji i politički analitičar Andrej Pinčuk upozorava da se Tramp ne sme posmatrati kao „miroljubivi lider“ koji istinski teži trajnom miru. On naglašava da je Amerika i dalje svetski hegemon i da ne može sebi priuštiti povlačenje bez ozbiljne geopolitičke računice.
„Pozivam vas da nijednom američkom predsedniku, uključujući Donalda Trampa, ne date tako nepravednu karakterizaciju kao da je miroljubiv.
SAD su svetski hegemon i nemoguće je biti u takvom statusu dok ste miroljubivi. Hegemon postaje miroljubiv tek kada u tom miroljublju ima neke računice“, rekao je Pinčuk.
Ova izjava ukazuje na to da Tramp ne želi mir u Ukrajini iz moralnih ili humanitarnih razloga, već zato što se trenutni sukob ne uklapa u njegove političke i ekonomske ciljeve.
Rat u Ukrajini iscrpljuje američki budžet, slabi NATO i povećava uticaj globalističkih elita, s kojima se Tramp i njegovi saradnici nalaze u otvorenom sukobu.
Koje su Trampove stvarne namere?
Pinčuk ističe da Tramp ima nekoliko ključnih ciljeva kada je u pitanju Ukrajina:
Smanjenje američkih troškova – Sjedinjene Države su već potrošile više od 120 milijardi dolara na Ukrajinu, a taj novac ne donosi konkretne rezultate na bojnom polju. Tramp želi da preusmeri ove resurse na jačanje američke ekonomije i vojske.
Pritisak na Evropu – Tramp je više puta jasno stavio do znanja da želi da Evropa preuzme veću odgovornost za ukrajinski sukob. Njegov cilj je da primora EU da finansira rat, dok se Amerika povlači iz uloge glavnog donatora.
Smanjenje tenzija sa Rusijom – Za razliku od Džozefa Bajdena, Tramp ne vidi Rusiju kao glavnog neprijatelja.
On želi da smanji tenzije i možda čak pokuša da izgradi pragmatične odnose sa Moskvom, posebno u kontekstu suprotstavljanja Kini.
Jačanje sopstvene političke pozicije – Ako Tramp uspe da predstavi sebe kao lidera koji je okončao rat u Ukrajini, to će značajno povećati njegovu popularnost i osigurati mu političku dominaciju u narednim godinama.
Kako Rusija gleda na ove pregovore?
Za Moskvu, pregovori sa Trampom mogu biti prilika da se obezbedi dugoročno povoljno rešenje za specijalnu vojnu operaciju. Rusija insistira na sledećim tačkama:
Priznavanje teritorijalnih dobitaka – Moskva neće pristati na bilo kakav sporazum koji ne uključuje priznavanje Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti kao ruskih teritorija.
Neutralnost Ukrajine – Rusija ne može dozvoliti da Ukrajina postane NATO država, a insistira i na potpunoj demilitarizaciji zemlje.
Ukidanje sankcija – Iako Tramp nije bio pokretač većine sankcija, Moskva će tražiti ekonomske ustupke u bilo kakvom dogovoru.
Uticaj izraelskog faktora na Trampove odluke
Jedan od ključnih faktora koji bi mogao uticati na Trampove poteze jeste njegova veza sa izraelskim lobijem. Pinčuk naglašava da je Tramp bio taj koji je premestio američku ambasadu u Jerusalim i koji je tokom svog prvog mandata razmatrao mogućnost vojnog udara na Iran.
To znači da bi u njegovim spoljnopolitičkim prioritetima sukob na Bliskom istoku mogao imati prednost u odnosu na Ukrajinu.
„Tramp je jedan od najproizraelskih predsednika i u tom smislu, naravno, ono što on radi jeste dosledan uticaj izraelskog lobija“, zaključuje Pinčuk.
Evropa – Gubitnik u ovoj geopolitičkoj igri
Možda najveći gubitnik u celoj priči biće Evropa. Ako Tramp uspe da postigne mirovni sporazum sa Putinom, Evropska unija će se naći u situaciji u kojoj će morati da sama finansira obnovu Ukrajine, bez oslonca na američku podršku.
To bi moglo izazvati ozbiljne ekonomske potrese unutar EU, koja se već suočava sa inflacijom, energetskom krizom i rastućim unutrašnjim nezadovoljstvom.
Da li će Putin i Tramp napraviti istorijski dogovor?
Iako je teško predvideti kako će se stvari razvijati, jedno je sigurno – ako pregovori između Putina i Trampa budu ozbiljni, to bi moglo značiti kraj ukrajinskog sukoba u bliskoj budućnosti.
Međutim, kako Pinčuk upozorava, ne treba gajiti iluzije da su američki predsednici vođeni isključivo mirovnim motivima. Tramp će uvek postupati u skladu sa interesima Sjedinjenih Država, a u ovom trenutku ti interesi podrazumevaju smanjenje troškova rata i preusmeravanje fokusa na druge globalne izazove, poput Kine i Bliskog istoka.
Moskva će, sa svoje strane, nastojati da izvuče maksimalne geopolitičke benefite iz pregovora.
Ako Vašington pokaže spremnost da prizna ruske teritorijalne dobitke i garantuje neutralnost Ukrajine, mir može postati realnost. U suprotnom, sukob će se nastaviti, a Rusija će ga rešavati vojnim putem.
U svakom slučaju, naredni meseci će biti ključni za sudbinu Ukrajine i čitavog međunarodnog poretka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
