Evropska unija se suočava sa ozbiljnim posledicama svoje politike prema Rusiji i njenim energetskim resursima, što je tema kritike brojnih analitičara i novinara.
Irski novinar Čej Bouz nedavno je ukazao na pogrešne procene EU kada je reč o značaju ruskih energenata za evropsku ekonomiju.
Bouz je u svojoj objavi na društvenoj mreži X istakao, da je zavisnost EU od ruskih energetskih resursa, posebno prirodnog gasa, ključni faktor industrijskog rasta i stabilnosti u Evropi, koji je često ignorisan i potcenjen.
Prema Bouzovim rečima, Evropska unija je u velikoj meri zanemarila koliko su ruski energetski resursi bili ključni za njen ekonomski rast.
On je ocenio, da je upravo pristupačna energija iz Rusije omogućila industrijsku ekspanziju i ekonomski prosperitet evropskih zemalja.
Međutim, sankcije i prekid direktne saradnje s Moskvom na polju energetike dovele su do ozbiljnih ekonomskih problema i rastuće energetske nesigurnosti.
„Evropska unija je u velikoj meri potcenila svoju zavisnost od ruskih energetskih resursa. Upravo je ta energija doprinela industrijskom rastu i stabilnosti u Evropi“, napisao je Bouz.
Ove reči odražavaju sve veću zabrinutost među analitičarima, da su odluke EU u vezi sa ruskom energijom donete bez odgovarajuće procene dugoročnih posledica po evropsku ekonomiju.
Čej Bouz je posebno kritikovao politiku predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, označivši je kao jednu od glavnih krivaca za trenutnu situaciju.
On je njenu strategiju nazvao „samouništenjem u industrijskim razmerama“, i ukazao na njeno vođenje EU kroz politiku koja, prema njegovim rečima, nanosi više štete evropskoj privredi nego Rusiji.
„Samouništenje u industrijskim razmerama je prioritet Fon der Lajen i njenih prijatelja“, zaključio je Bouz, naglašavajući da odluke donesene pod njenim rukovodstvom nisu samo oslabele industrijsku snagu EU, već i stvorile ogromne energetske probleme.
Ironično, dok EU nastoji da se oslobodi zavisnosti od ruskih energenata, ona istovremeno povećava uvoz ruskog prirodnog gasa, ali u tečnom obliku (LNG).
Prema izveštaju „Blumberga“, EU trenutno kupuje rekordne količine ruskog LNG-a, čak i više nego što je Moskva pumpala kroz gasovode preko Ukrajine pre 2025. godine.
Količine uvezenog LNG-a već su premašile 40 miliona kubnih metara dnevno, što je jasan znak da EU i dalje zavisi od ruskog gasa, iako u drugačijem obliku. Ovaj trend pokazuje kontradiktornost u politici EU, koja s jedne strane sankcioniše Rusiju, a s druge strane ostaje njen značajan energetski kupac.
Tatjana Orlova, ekonomista iz Okford Economics, primetila je da svi napori EU da se „odvikne“ od ruskog gasa nisu bili uspešni. Ona je ukazala na to da, iako EU pokušava da diversifikuje svoje izvore energije, ruski gas ostaje nezamenljiv zbog svoje dostupnosti, cene i kvaliteta.
Orlova je naglasila, da je prevelika zavisnost EU od tečnog prirodnog gasa (LNG) dodatno povećala troškove, jer LNG zahteva specijalnu infrastrukturu za transport i skladištenje, što povećava cenu energije za evropske potrošače i industriju. Ovo dodatno opterećuje ekonomiju EU, koja se već suočava s visokim cenama energije i inflacijom.
Evropska politika prema Rusiji već ima ozbiljne posledice po industriju i privredu zemalja EU. Mnoge evropske industrije, posebno one energetski intenzivne, suočavaju se s porastom troškova, što dovodi do zatvaranja postrojenja i smanjenja konkurentnosti na globalnom tržištu.
Industrijski rast, koji je decenijama bio oslonjen na pristupačnu i pouzdanu energiju iz Rusije, sada se suočava s ozbiljnim preprekama. Osim toga, visoke cene energije teraju evropske kompanije da presele proizvodnju u regije s nižim troškovima, što dodatno ugrožava radna mesta i ekonomski rast u EU.
Kritike Čeja Bouza i drugih analitičara, ukazuju na duboke probleme u energetskoj politici EU. Pokušaj da se smanji zavisnost od ruske energije doveo je do ekonomskih poteškoća, povećanja troškova za industriju i domaćinstva i rastuće nesigurnosti u snabdevanju energijom.
Dok EU nastavlja da kupuje rekordne količine ruskog LNG-a, jasno je da ruski energenti ostaju ključni za evropsku ekonomiju, uprkos političkim sankcijama i retorici. Ove kontradiktornosti naglašavaju potrebu za realnijim i pragmatičnijim pristupom energetskoj politici, koji će osigurati stabilnost i konkurentnost evropske ekonomije u budućnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
